Kako solarne oluje zaista utiču na ponašanje ljudi?
U isto vreme na Zemlji, američka svemirska agencija NASA snimila je dve velike "Sunčeve baklje", od kojih je jedna takva "erupcija" izazvala prekid u emitovanju radio-talasa na Zemlji.
- "Sunčeva baklja" je najveća od septembra 2005. godine, kada je registrovana prethodna, klase X, što je oznaka za najintenzivnije pojave te vrste - saopštila je NASA.
Istovremeno, Republički geodetski zavod Srbije, čija Geomagnetska opservatorija prati solarno-geomagnetske poremećaje, saopštio je da intenzivna solarno-geomagnetska oluja, pored poremećaja u telekomunikacionim sistemima, može imati uticaja i na promene meteoroloških parametara i na formiranje vremenskih prilika.
"Bioritmička, radna i fizička aktivnost meteoropata i hipersenzitivnih ljudi mora biti prilagođena situaciji, moraju se pratiti uputstva i preporuke medicinskih ustanova", saopštio je RGZS.
Prema nekim svetskim studijama erupcije na Suncu imaju indirektan uticaj na ponašanje ljudi.
Jaka Sunčeva aktivnost ima za posledicu povećanje broja elektrona i protona, koji deluju na jono i magnetnu sferu Zemlje tako što menjaju intenzitet magnetnog polja zemlje, kao i rezonantnu frekvenciju zemlje.
"Te promene Zemljinog polja su u direktnoj vezi sa raznim fizičkim abnormalnostima, ljudi postaju agresivniji, broj samoubistava raste, povećava se broj depresivnih osoba, a učestale su i nesanice i glavobolje", navodi biofizičar dr Diter Broers.
On tvrdi da iako ne postoji principijelna opasnost od Sunčevih aktivnosti, eksplozije deluju na ljudsku podsvest.
Iako su istraživanja NASA još krajem prošlog veka pokazala da je moguće da se na ispitanicima izazovu izmene svesti izlaganjem glave magnetnom polju, mišljenje da izmenjeno elektromagnetno polje može prouzrokovati proširenje svesti još nije priznato u konzervativnoj nauci.
Karingtonov događaj
Najjača do sada zabeležena solarna oluja koja je pogodila Zemlju dogodila se 1859. godine. Poznata kao Karingtonov događaj, rezultirala je polarnom svetlošću koja se videla čak i na Kubi, i haosom u primitivnom električnom sistemu onoga vremena, zbog čega su nastali požari u telegrafskim stanicama. U novijoj istoriji, solarna oluja koja je 1989. godine pogodila Kanadu izazvala je kratki spoj na električnoj mreži, pa su u roku od 90 sekundi milioni ljudi ostali bez struje punih devet sati.
Prema nekim procenama, ukoliko bi oluja veličine Karingtonovog događaja udarila Zemlju danas, cena oporavka samo u Americi bila bi između jedan i dva triliona dolara, a oporavak bi trajao celu deceniju, piše "Sputnik".