50 godina od smrti revolucionara: Ko je bio Ernesto Če Gevara?
Ernesto Gevara la Serna, rođen je 14. juna 1928. godine u porodici srednje klase u Rozariju, u severoistočnoj Argentini. Pre nego što se uputio na studije medicine u Buenos Ajres 1948. godine, Če je vodio običan, porodičan život. Dve godine nakon što je upisao studije odlazi na prvo putovanje motorom kroz Latinsku Ameriku gde narednih godina oblikuje svoje političke stavove uznemiren stanjem zemalja kroz koje je prošao.
Govorio je...
* "Revolucija nije jabuka da padne kad je zrela. Morate je naterati da padne"
* "Ako vas uznemirava nepravda, onda ste vi moji drugovi"
* "Nije mi važno ako padnem sve dok neko drugi pokupi moj pištolj i nastavi da puca"
* "Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. To postoji tek kada ljudi oslobode sami sebe"
* "Ne pucajte! Ja sam Če Gevara i više vam vredim živ nego mrtav"
Če Gevara nakon svojih putovanja, tačnije nekoliko hiljada pređenih kilometara shvata da je jedino rešenje da se spreči samovolja moćnika i represija kojoj je svedočio, oružana revolucija i komunizam.
Na kratko se vratio u Buenos Ajres, tek da završi studije 1953. godine, a kao doktor Ernesto Gevara napušta Argentinu i batali karijeru u medicini kako bi osigurao političku budućnost, ipak ne sluteći da će upravo on biti začetnik nekoliko revolucija - od Kube do Konga.
Če Gevara je najpoznatiji po svojoj ulozi u Kubanskoj revoluciji 1959. godine kada je pomogao Fidelu Kastru da smaknu diktatora Fulgensija Batistu sa čela države. Fidel i Če su se upoznali u Meksiko Sitiju 1954. godine kada se Če tamo doselio. Pridružio se Kastrovom pokretu "26. jul" s namerom da se umanji Batistina moć, a Če je postao glavna figura u revoluciji. Kasnije postaje predsednik Nacionalne banke Kube i ministar industrije.
S ove pozicije, imao je dovoljnu moć da ostvari planove za Kubu i nacionalizuje njenu industriju, a zemlju je i kao ambasador predstavljao u svetu. Zbog dobrih veza sa SSSR i Kastrove sposobnosti da spreči SAD da se mešaju u unutrašnje poslove Kuba je imala krucijalnu ulogu u Hladnom ratu.
Šest godina nakon revolucije, Če Gevara napušta Kubu u nameri da širi marksizam širom sveta. Stigao je u Kongo 1965. godine gde je pokušao da mobilizuje naoružane pobunjeničke snage protiv centralne vlasti Konga. Njegovi sedmomesečni pokušaji nisu urodili plodom.
Do kraja 1966. godine i kratkog povratka na Kubu, Če Gevara je svoju pažnju preusmerio na političku situaciju u Boliviji i revolucionarni pokret protiv tamošnje vlade. Za manje od godinu dana bolivijske vlasti, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država uhapsile su Čea i ubile ga sledećeg dana u 39. godini.
Dok jedni danas u njemu vide duh za slobodom kakav se retko sreće, drugi ga smatraju okrutnim revolucionarom "željnim krvi" i zaslepljenog komunizmom. U svakom slučaju, niko ne ostaje ravnodušan na njegovu ulogu u istoriji, a Če i dan danas ostaje simbol revolucionizma i socijalizma.
Oni koji ga podržavaju reći će da je heroj koji se borio i umro za svoja uverenja, te će romantizovati njegovu ulogu u revolucijama za slobodu. Oni koji su bili protiv komunizma smatraju da su njegov lik i delo internacionalizoani i da je Če danas ništa drugo nego pop ikona.
Ono što niko ne može da porekne jeste da se njegovo nasleđe u Latinskoj Americi i te kako oseti, a vlade u Boliviji, Venecueli i na Kubi nastavile su da crpe inspiraciju iz njegovih uverenja tako oblikujući živote Latinoamerikanaca prethodnih 50 godina.