Ana je zaslužila zlato i - dobila je
Kad sam video ovu sliku, odmah su mi pali na pamet stihovi besmrtnog Radjarda Kiplinga, evo i zašto.
Ana Antonijević je po povratku sa Gran-prija optužena da je bila pozitivna na antidoping kontroli obavljenoj na završnom turniru u Kini. To je automatski značilo njenu suspenziju, drugim rečima samo na osnovu sumnje, bez pravih dokaza, ovoj sjajnoj odbojkašici oduzeto je pravo da igra na 30. Prvenstvu Evrope u Azerbejdžanu i Gruziji.
To je automatski značilo da ova devojka ne sme ni da trenira sa svojim drugaricama, a kamoli da se raduje putovanju u Gendžu i Baku, druženju, igranju sa najboljim selekcijama Evrope, pobedama...
To je značilo da ne sme ni da sanja o još jednom evropskom zlatu.
I da mora da strepi da li će zato što je u Kini pojela "nešto s mesom" što u sebi sadrži zabranjenu supstancu u tragovima, morati da drhti zbog moguće kazne, koja bi u njenom slučaju možda značila i kraj karijere.
- Izvini, ne smem da pričam ništa o tome - rekla mi je uz uzdah duboke tuge i jada kad sam je pozvao da mi ispriča svoju priču i da joj kažem da sam siguran da je u pitanju glupi nesporazum koji će se ubrzo razjasniti.
I, zvanično objašnjenje je stiglo - Ana NIJE koristila nedozvoljena sredstva i nesmetano može da nastavi karijeru.
Ali, zvanično objašnjenje je stiglo tek pošto su naše odbojkašice osvojile zlato u Bakuu. Za Anu kasno - činjenica je da nije igrala na takmičenju na kojem bi dala doprinos osvajanju titule i tu nikakvo zvanično saopštenje ne pomaže.
Meni lično zasmetalo je što Odbojkaški savez Srbije nije zauzeo zvaničan stav po ovom pitanju, što se javno nije oglasio, uzeo u odbranu i podržao svoju odbojkašicu. Objavljena je kratka vest na sajtu OSS kad je sve bilo gotovo, a da prethodno niko reč nije rekao.
Ćutanjem od nekoliko nedelja samo je dato mnogo prostora raznim spekulacijama.
Ana to nije zaslužila.
Ana je zaslužila da se bori za zlato. I da dobije zlato.
Zna to Milena Rašić. Zato je svojoj drugarici donela ovu medalju iz Bakua.
Jer je čovek sine moj...
