Evo koliko nam "malo" fali do središta Zemlje

Na dubinu od oko dva metra spuštaju se kovčezi sa pokojnicima, dok dubina većine olimpijskih bazena iznosi tri metra. 

Pariske katakombe nalaze se 20 metara ispod Zemljine površine, drevni grad Derinkuju u Turskoj smešten je na 85 metara dubine, dok se nuklearni bunker Grinbrajer u Zapadnoj Virdžiniji nalazi na 220 metara dubine. 

Bunar u Vudingdinu u Velikoj Britaniji važi za najdublju rupu u zemlji koju je čovek iskopao sopstvenim rukama, bez upotrebe mašina. Njegovo dno nalazi se na 390 metara dubine. 

Godine 2010, 33 čileanska radnika bila su zarobljena dva meseca na dubini od 700 metara. 

Ukoliko bi njegov vrh dodirivao Zemljinu površinu, baza nebodera Burž Kalife nalazila bi se na dubini od 830 metara. 

Najdublja pećinska tačka do koje je čovek ikada dospeo nalazi se u pećini Krubera u Gruziji, 2.197 metara ispod površine Zemlje. 

Najdublji podzemni železnički tunel - Gotardski bazni tunel, nalazi se u Švajcarskoj, a spušta se do dubine od 2.300 metara. 

Najdublji rudnik zlata na svetu smešten je 3.962 ispod površine, zove se Mponeng i nalazi se u Africi. 

Iako je široka samo 23 centimetra, Koljska ultraduboka bušotina spušta se do tačke od 12.262 metara.

Upravo na toj dubini je 1989. godine okončano bušenje, iako je prvobitno planirano da se stigne do 15.000 metara dubine.

Temperatura u tom delu Zemlje iznosi 180 stepeni Celzijusovih, što je pretoplo za bušilice, koje nisu mogle da nastave dalje.

Ipak, bušotina je i dalje dublja od najdublje izmerene tačke u okeanu, koja se nalazi u Marijanskom rovu, na 10.994 metara ispod okeanske površine. 

Kompanija Ekson završila je kopanje naftnog bunara Z-44 Čajvo 2012. godine, čija se najniža tačka nalazi na fascinantnih 12.376 metara dubine. Ova razdaljina je oko 15 puta duža od visine Burž Kalife. 

Ipak, bilo bi potrebno kopati još 18.290 metara samo da se stigne do kraja Zemljine kore... 

...i još oko 6.4 miliona metara da se stigne do središta Zemlje.