Kosovo razbija i Evropu
Pritom, u Evropi vrvi od regiona koji bi, pre ili kasnije, mogli da postave pitanje svoje nezavisnosti, pa je sve manje nade u verovanje Brisela da je Kosovo, koje proglašavaju presedanom, izolovan slučaj.
Dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević kaže da EU ne priznaje katalonski refererendum jer neće dozvoliti da je takav talas omete u momentu kada bi da se konsoliduje.
- Katalonija je otvorila dosta političkih tema.Španija je članica NATO-a i posle odlaska Velike Britanije deo velike EU četvorke. Zbog toga nestabilnost nije prihvatljiva - ukazao je Milivojević za "Vesti".
Pismo iz Srbije
Predsednik i Vlada Srbije obratiće se pismom Evropskoj komisiji zbog stava da se slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu porediti i tražiti odgovor na niz pitanja. Pre svega da li za EU važi jedno međunarodno pravo ili postoji i neko drugo koje važi za sve ostale države koje nisu članice EU. To je novinarima prenela premijerka Ana Brnabić, posle konsultacija kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i najavila da će tokom ranije dogovorene posete Briselu 10. oktobra odneti pismo.
Posle Katalonije, kada su, kako kaže Milivojević, separatisti dobili "vetar u leđa", moguće je širenje tih tendencija u koncentričnim krugovima.
- Tu su Korzika, Baskija i drugi... Dosta je pitanja koja mogu da se otvore i već se vidi koliki rizik nosi katalonski slučaj ukoliko bi dobio legitimitet. Ipak, smatram da je izuzetno teško, bez obzira na silu, da se zaustavi proces koji je otvorila Katalonija - rekao je Milivojević.
Pandorina kutija
Konstantin Kosačev, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Ruske Federacije, rekao je da su oni, koji su imali ulogu u raspadu Jugoslavije i priznali Kosovo, možda shvatili da su otvorili Pandorinu kutiju koju će sada biti teško zatvoriti.
- Politička ekspeditivnost uništava princip i to je glavni zaključak - rekao je Kosačev.
On je istakao da Zapad i EU sada trpe štetu zbog neprincipijelnih stavova, ispoljenih u slučaju Kosova, koji im se sada vraćaju kao bumerang!
- Zbog raznih zahteva nalik katalonskim i nekih manjina nezadovoljnih položajem neophodan je povratak vladavini prava i principima međunarodnog prava - zaključio je Milivojević.
Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, koji kaže da Kosovo ne može biti izdvojen slučaj i pita kako će se sada objasniti Srbima u BiH da ne treba da idu na referendum. Predsednik RS Milorad Dodik smatra da su još jednom na delu neprincipijelnost i dvostruki standardi međunarodne zajednice.
- Ako Katalonija ne može na referendumu da kaže želi li da ostane u sastavu Španije, kako je Kosovo bez referenduma odlučilo da nije u sastavu Srbije? I kako je Kosovo uz protivljenje Beograda, dobilo priznanje država, koje to pravo osporavaju Kataloniji - upitao je Dodik.
Mogući sporovi
Škotska - na referendumu 2014, na koji je pristao i London, pristalice odvajanja Škotske od ostatka Britanije doživeli su poraz. Međutim, posle Bregzita je za jesen 2018. najavljen novi referendum.
Španija - Baskija je ekonomski slabija od Katalonije, ali tamošnji separatisti su mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost, organizacija ETA je u poslednjih 50 godina ubila više od 800 ljudi, da bi se 2011. taj separatistički pokret javno odrekao nasilja.
Severna Irska - većinsko protestantsko stanovništvo želi uniju sa ostatkom Velike Britanije, dok manjinsko katoličko stanovništvo traži otcepljenje, ili u formi nezavisnosti (država bi se zvala Alster) ili ujedinjenje sa Republikom Irskom.
Belgija - na poslednjim parlamentarnim izborima 2014. Novi flamanski savez pod Bartom de Veverom postao je najsnažniji politički savez u Flandriji. On je uveren da će Belgija "ispariti", a da bi Flandrijcima bilo bolje bez Valonaca.
Italija - težnja regije Padanija za nezavisnošću ima istorijsku i kulturnu podlogu.
Francuska - Korzika je definitivno samosvojna i kulturna i jezička zajednica, ali Pariz ne želi ni da čuje za bilo kakvu autonomiju.