"Vesti" o tržištu u Nemačkoj: Najskuplja voda nije i najbolja
Na tržištu ima mnogo vrsta flaširane vode sa ogromnim rasponom cena. Eksperti, međutim, tvrde da skupa voda nije automatski bolja nego jeftinija. Troškovi punjenja su uglavnom svuda isti, a ono što kupac kod skupe vode dodatno plaća je marka, marketing i transport. Prirodni proizvod iz regiona je u principu uvek najbolji.
Izvor iz 1281. godine
Od 840 izvora mineralne vode u Nemačkoj mnogi se koriste već stotinama godina. U 1281. godini je otkriven jedan od ukupno četiri izvora firme Kondrauer, koji i danas teče na dubini od 282 metra. Proizvođači vode uglavnom koriste više izvora, poput Gerolštajner Brunena koji ih ima više od 20 na dubini od više stotina metara i dnevno puni 3,5 miliona flaša. To, međutim, nije ništa u poređenju sa italijanskom firmom San Pelegrino u blizini Bergama, koja je u godini osnivanja 1899. prodavala 35.000 flaša sa crvenom zvezdom, a prošle godine čak jednu milijardu!
Takozvana pet ambalaža danas dominira u pakovanju vode, a kao i kod svih plastika i sadržaja u njima dolazi do nekih neželjenih dejstava.
Kod tih flaša sastojci iz plastike dospevaju (migriraju) u vodu, ali u veoma malom obimu. Što je voda kraće lagerovana, što je niža temperatura u skladištu i manje UV zraka, utoliko je migracija neželjenih sadržaja manja. Jedan od takvih štofova je acetaldehid, nusprodukt u proizvodnji pet ambalaže.
Već koncentracija od 0,02 miligrama acetaldehida po litru vode može da se oseti po slatkastom ukusu, a ako se voda loše skladišti migracija se penje na 0,03 do 0,04 miligrama. To, međutim, nije štetno po zdravlje jer je kritična granica u životnim namirnicama od 6 miligrama po litru ili kilogramu.
Poređenja radi, u hlebu je koncentracija acetaldehida 4,9 do 10 mg po kilogramu, u soku od narandže od 0,7 do 192 mg po litru. Ozloglašeni bisfenol A, hormonski aktivna supstanca, ne primenjuje se u proizvodnji pet flaša i otuda ne može da dospe u vodu.
Ambalaža od stakla se koristi višekratno do 50 puta, pet flaše se pune iznova do 25 puta. Rok trajanja je predviđen za sve proizvode u Nemačkoj, čak i ako sadrže sastojke koji ne mogu da se ubuđaju ili da se pokvare, pa tako i za vodu. Koliki je rok zavisi od pakovanja.
Za staklene flaše je rok dve godine, za pet pakovanja godinu dana jer ove flaše nisu potpuno hermetičke pa ugljen-dioksid postupno isparava i voda dobija ustajali ukus.
I posle isteka datuma trajanja, nema opasnosti po zdravlje. Jednom otvorena flaša vode treba da se drži zatvorena u frižideru.