Iako privreda slabi, domaća valuta jača: Dinar veštački ruši rekorde
Naime, domaća valuta mogla bi da jača samo ukoliko postoji ozbiljan rast produktivnosti rada i izvoza, dakle bitan rast konkurentnosti domaće privrede. Najviše će upravo trpeti domaća privreda, odnosno izvoznici, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
- Izvoznici će dobiti mnogo manje dinara. Oni svoje troškove podmiruju u dinarima, i eventualno profite ostvaruju u dinarima. Osnovna poruka poslodavaca monetarnim vlastima je da urade sve da kurs dinara bude što stabilniji - kaže Atanacković.
Trenutni kurs, doduše samo kratkoročno, najviše odgovara građanima.
Pada zaposlenost
Jak dinar smanjuje izvoz i povećava uvoz. Mada građani ne razmišljaju o tome, krajnja ekonomska posledica toga je da pada zaposlenost u privredi Srbije, ističu stručnjaci.
Raste kupovna moć plata, jer su zarade merene u evrima veće nego što su bile ranije. Potom smanjuju se troškovi za one građane i preduzeća koji imaju kredite indeksirane u evrima i nekoj drugoj stranoj valuti.
Mlađen Kovačević, ekonomista, kaže da je situacija u vezi jačanja dinara u najmanju ruku čudna.
- Privredni rast u prvom polugodištu bio je svega 1,2 odsto, što je jedna od najmanjih stopa u regionu i Evropi. Kako je onda moguće da domaća valuta jača, pitanje je na koje ni stručnjaci ne znaju odgovor - kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, jedini valjan razlog za jačanje domaće valute je rast doznaka iz inostranstva.
- U 2016. godini našu zemlju je napustilo 60.000 ljudi, godinu dana ranije 48.000 građana. Svi ovi ljudi su, prema Kovačevićevim rečima, ostavili rodbinu u zemlji, pa im novčano pomažu.
- Mada se ni oni još nisu snašli u inostranstvu, osećaju da moraju da pomognu braću i roditelje koji u Srbiji jedva preživljavaju. Računam da će i u ovoj godini doznake biti rekordne - uveren je Kovačević.
Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže da dinar jača uprkos lošoj ekonomskoj politici.
- Privredni rast u zemlji je od 1,2 do 1,3 odsto, najgori je u regionu i jedan od najnižih u Evropi. S druge strane, domaća valuta jača ubrzano. Svakog ekonomistu bi takva situacija zabrinula - kaže Ćulibrk.
On objašnjava i kako se to dogodilo. Strani investicioni fondovi kupuju srpske državne hartije od vrednosti. Država mora da prodaje ove hartije da bi servisirala dugove, a zarađuju strani fondovi koji ih kupe na određeni vremenski rok.
Prema rečima našeg sagovornika to je loše, jer se radi o špekulativnom ulaganju na kratak rok i ocenjuje da će tome brzo doći kraj. Kad se to dogodi, vrednost dinara će početi da pada, jer nema uporište u privrednom rastu.