Šta sve planira Evropska komisija?

“Pomirenje umesto podela" - to je bio moto EU komesara za migracije Dimitrisa Avramopulosa kada je ove sedmice predstavljao nove predloge u vezi migracije u EU. Uredba o vanrednim situacijama ministara unutrašnjih poslova od pre dve godine, okončana je u utorak (26.09).

Međutim, Avramopulos želi raspodelu starih slučajeva odnosno zahteva koji su pristigli u vreme važenja pomenute uredbe. U Grčkoj je za preraspodelu identifikovano oko 2.000 ljudi, a u Italiji oko 7.000. To znači da u zemaljama EU treba rasporediti još oko 9000 ljudi prema unapred određenoj kvoti. Komesar je pozvao zemlje članice da u duhu solidarnosti sprovedu odluku do kraja. Evropski sud je potvrdio zakonitost ove preraspodele. Mađarska i Poljska to i dalje odbijaju.

EU komesar je upozorio da bi u nekom trenutku trebalo revidirati zakon o azilu, nazvan Dablinsko pravilo. Dogovori u vezi Dablinskog pravila su u toku, međutim još uvek nisu puno napredovali. Ono što je jasno je da je na snazi i dalje princip po kojem je članica EU u kojoj potražioc azila preša granicu EU ostaje odgovorna za postupak azila.

Premeštanje umesto redistribucije

Evropska komisija sada ponovo želi da pojača premeštanje. Pritom se pazi na suptilnu razliku između premeštanja i redistribucije. U slučaju premeštanja, izbeglice ili potražioci azila sa “dobrim izgledima" će biti raspodeljeni između članica EU - direktno iz tranzitnih država kao što su Turska ili iz EU centara za registraciju u Grčkoj i Italiji. Učešće u programu premeštanja je dobrovoljno.

Trenutno je 13 zemalja deo ovog programa, a među njima su i Norveška i Irska. Poljska i Mađarska su se odlučile da ostanu van ovog programa. U poslednje dve godine, 23.000 ljudi je legalno primljeno u EU uz pomoć ovog programa. Avramopulos predlaže da se u naredne dve godine ponudi još 50.000 mesta. Avramopulos indirektno dodaje i da ovaj broj nije prevelik i navodi broj od 65 miliona izbeglica širom sveta.

Novo odeljenje Fronteksa za deportacije

“Broj neregularnih ulazaka se drastično smanjio", rekao je komesar EU. “Sada moramo otvoriti više legalnih puteva ulaska u EU." Evropska unija mora preispitati svoje procese dodele viza i privući više doseljenika čije sposobnosti mogu biti korisne za evropsku ekonomiju. Ako želimo verodostojnu migracionu politiku, to znači da će oni koji ranije nisu imali pravo da dođu i žive u EU, morati istu i napustiti. Broj deportacija mora biti veći. Oko 1,5 miliona ljudi koji nemaju prava na stalni boravak i dalje su u EU izveštava Evropska komisija u Briselu.

U 2014. i 2015. godini je samo 36 posto migranata koji su morali da napuste EU - to i učinili. Države članice EU moraju uložiti više napora i češće vraćati ljude u zemlje iz kojih dolaze, zahteva Avramopulos. U tome će im uskoro pomoći i novo odeljenje za deportacije u zemlju porijekla koje će biti deo Agencije za zaštitu granice “Fronteks" sa sedištem u Varšavi.

Zbor velikog broja migranata 2015. i 2016. godine, neke EU zemlje članice su na svojim granicama ponovo uvele kontrole kao na primer Austrija, Nemačka, Francuska, Belgija, Danska, Švedska. Ove kontrole, dozvoljene isključivo na granicama Šengen zone, moraju biti prekinute u novembru.

Avramopulos o tome kaže: “Zbog lakšeg kretanja izbeglica, neće biti produžavanja ovakvih kontrola". Neke države članice, uključujući i Nemačku, žele da nastave sa sporadičnim proverama na granicama svojih zemalja. Kancelarka Angela Merkel rekla je u predizbornoj kampanji da će prekinuti provere samo ako joj eksperti iz Savezne policije potvrde da je to sigurno.

Novi razlog za stare kontrole

Međutim, EU je na to reagovala: članice EU koje žele da nastave sa kontrolom na svojim granicama od novembra, moraju navesti neku drugu pretnju unutrašnjoj sigurnosti. Tako na primer Belgija i Francuska navode terorizam kao razlog, a to isto želi i ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer.

Na osnovu iskustva iz proteklih godina EU hoće da prilagodi odredbe Šengena i dozvoli više izuzetaka. O ovome moraju odlučiti sve članice EU koje pripadaju Šengen zoni. Kada nova pravila stupe na snagu, granične kontrole mogle bi se produžiti na tri godine. Nemačka je zatražila četiri godine.

Paralelno sa tim će se povećati kontrole na spoljnim granicama EU. Od aprila ove godine podaci o svim putnicima se proveravaju sa relevantnim podacima vezanim za azil, zatim sa ukradenim dokumentima i poterama. U budućnosti će podaci o svim putnicima pri ulasku i izlasku iz EU automatski biti evidentirani. Pored toga, putnici koji nisu državaljani EU će pre dolaska morati da daju svoje podatke u sistem na internatu koji bi trebalo da funkcioniše slično kao sistem za ulazak u Sjedinjene Američke Države, Australiju i Kanadu.