Srbi na Oktobarfestu: Puno posla i dobra zarada
Nebojša Krivokuća već 11 godina radi na mestu gde se peče vo na ražnju, a njegov zaštitni znak je marama sa srpskom trobojkom na kojoj piše Srbija.
- Pre dolaska na ovaj posao sedam godina sam radio na obezbeđenju, dakle 18 godina sam na Oktobarfestu. U timu je od četiri čoveka u smeni koji pripremaju i peku vola na ražnju, što je vašarska atrakcija.
- Najviše do sada ispekli smo 124 vola i to je pojedeno u porcijama ili u sendvičima. Oni koji su to jeli, kažu da tako nešto nigde nisu probali i to preporučujem svima koji dođu na Oktoberfest. Mi imamo dve ekipe u toku dana, ima mnogo posla, ali se dobro slažemo i pomažemo jedni drugima - kaže Krivokuća, rođen u Nemačkoj, odrastao u Mrkonjić-gradu, a u Nemačkoj ponovo od 1991. godine.
Predrag Kos već šestu godinu toči pivo iz buradi i zadovoljan je poslom, ali i zaradom.
- U toku jedne smene, koja traje 12 sati sa pauzama, natočim između tri i šest hiljada litara piva! Posao u dobrom timu ne pada teško i zadovoljan sam, mada se ruke zamore od litarske krigle i piva u njoj - kaže Kos rodom iz Banjaluke, u Nemačkoj 21 godinu zaposlen u proizvodnji automobila u BMW, a za Oktobarfest koristi godišnji odmor.
O visini zarade se ne priča
Iako u Nemačkoj postoji pravilo da se o zaradama ne govori, pogotovo ne javno, ipak smo saznali da za 18 dana može da se zaradi nekoliko hiljada evra. Konobari uz bakšiš mogu dostići i sumu od pet do 6.000 evra, a na ostalim poslovima između tri i četiri hiljade evra. Za mnoge su to iznosi veći od mesečne, pa i dvomesečne zarade na redovnim poslovima.
S njim radi Goran Andrejić, koji četvrtu godinu toči pivo.
- Jedna krigla puna piva teška je 2,2 kilograma i sigurno da nije baš lako čitavu smenu to držati u rukama, ali sve u svemu, zadovoljan sam i dobro se zaradi. Uostalom, da nisam zadovoljan ne bih dolazio četvrtu godinu da ovo isto radim - kaže s osmehom Goran Andrejić.
Na točenju piva već deceniju radi i Tomo Marić iz Prnjavora, vozač gradskog autobusa.
- Mnogo se radi, ali i dobro zaradi. Za vreme ove fešte zaradim dve svoje plate vozača autobusa. U zadnjoj sedmici vašara sustigne umor, ali uz dobro društvo i dobru zaradu sve se lakše podnosi - kaže kroz smeh Marić koji je u Nemačkoj od 1991. godine.
Sve što se natoči i pripremi za jelo konobari nose gostima. Jedan od njih je i Neven Pandurević iz Ebersberga, student FOM u Minhenu.
- Treći put radim ovde kao konobar. Tokom dana uglavnom nema gužve, ali je naveče "ludnica" i sve se radi na brzinu. Mogu reći da mi je već dosadilo, ali izdržaću do kraja, jer se to na kraju isplati - kaže Neven Pandurević, koji je student četvrtog semestra Visoke škole za ekonomiju i menadžment.
Strpljenja sa gostima
U brojnoj službi obezbeđenja u šatoru prvi put radi Stanko Mušić, rodom iz Banjaluke, koji je zaposlen u firmi koja prodaje parket, boje i lakove.
- Imam višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima i dobro se snalazim na ovom poslu. Najvažnije je da budeš ljubazan, strpljiv i smiren u kontaktu sa gostima, pogotovo pijanim. Nisam imao nikakav problem, jer znam kako postupati sa gostima da oni budu zadovoljni, a da ne naprave nered. Zbog toga sam dobio pohvale od šefa, ali i od policije - kaže Mušić, koji je pre rata 20 godina radio u Zagrebu, a onda došao u Nemačku.