Srbija gazi u NATO
Aleksandar Radić, vojni analitičar, rekao je za "Vesti" da je potpuno jasno da je to još jedan korak bliže Srbije NATO-u.
- Te evropske borbene grupe vode članice NATO-a. Grčka, koja vodi ovu grupu kojoj smo pristupili, članica je NATO-a. Ako sa balkanskim zemljama koje su članice NATO-a uđemo u zajedničku borbenu grupu, onda ne možemo da se pravimo naivni šta to u praksi zapravo znači. To je elegantno rešenje da se uđe u jednu aktivnost više sa državama članicama zapadne vojne alijanse, a da pri tome nema pominjanja tako omražene skraćenice u srpskom javnom mnjenju kao što je NATO - odgovara Radić.
Ministar Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista i doskora oštar kritičar NATO-a i rusofil, nije krio ushićenje pristupanjem srpske vojske Helbroku.
Po standardima Alijanse
Radić podseća ne neke od primera koji potvrđuju da je Srbija bliža NATO nego vojnoj neutralnosti ili vojnoj saradnji sa Ruskom Federacijom.
Takav je slučaj kada je Srbija poslala vojnike u Liban.
- Kažu da je to u okviru misije UN. Da, ali naši vojnici su u sastavu bataljona koji čine članice NATO-a i naši vojnici prolaze kroz osposobljavanje i opremljeni su po standardima alijanse! Kada ovo kažem, onda se pored mog imena stavi NATO lobista, dok Vlada Srbije uvodi naše vojne snage u borbene grupe EU, kojima se rukovodi iz istog mesta odakle se rukovodi NATO. To je licemerje koje nam vlast servira - kaže Radić.
- Ovo je za nas važan dan i ovo je za nas još jedna prilika da pokažemo da smo cenjeni i kao narod i kao država i kao politika i kao vojska. Po sastavu zemalja, kao što vidite, nalazimo se među prijateljima. Ne slučajno, samo je jedna zemlja priznala Kosovo i Metohiju, dok sve ostale nisu. I o tome se vrlo pažljivo vodilo računa kada smo birali gde ćemo se pojaviti i u kojoj grupi ćemo učestvovati - rekao je Vulin.
Učešće srpske vojske u borbenoj grupi EU operativno će trajati do 2020. godine.
- Naše učešće će biti na nivou jednog voda Vojne policije do pet štabnih oficira i, naravno, predstavnika kancelarije za civilno-vojnu saradnju - precizirao je ministar Vulin.
Potrebu Vlade Srbije da ističe deklarisanu vojnu neutralnost zemlje, dok poslednjih godina Beograd intenzivira saradnju sa NATO-om u svim segmentima, Radić ocenjuje kao licemerje srpske zvanične politike.
- Pristupanje Helbroku je samo još jedan način gde mi nastojimo da razvijamo što je moguće bolje odnose sa NATO-om, a da pri tome pred domaćim javnim mnjenjem ne kažemo da je reč o NATO-u, jer se većinska javnost u Srbiji protivi članstvu u zapadnoj vojnoj alijansi. Istovremeno se predimenzionira svaki oblik vojne saradnje sa Rusijom, sa kojom inače imamo skromnu vojno-tehničku saradnju - primećuje Radić.
Kilavo u praksi
Već desetak godina postoji ideja da se od članica EU i zemalja koje su prijateljske formira pojačan bataljon od oko 1.500 ljudi, koji je spreman za izvršenje zadataka u skladu sa evropskom zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom.
- U praksi, ideja je trebalo da se ostvari tako što svaka zemlja angažuje na šest meseci određenu jedinicu koja je opremljena po standardima NATO-a. Takva jedinica bi bila spremna da dejstvuje u akcijama humanitarne prirode, u uspostavi i održavanju mira, ali su u praksi rezultati mršavi, jer su te države u nemogućnosti da se distanciraju od NATO-a pošto su neka vrsta podorganizacija u okviru zapadne vojne alijanse. Stalno su u poziciji da objašnjavaju kako nisu dupliranje NATO, ali ni zametak evropske vojske - objašnjava analitičar Radić.