Gradonačelnik Londona hoće da zaustavi Bregzit: Idemo na drugi referendum!
Nije tajna da pregovori Britanije i EU o izlasku te zemlje iz EU ne idu dobro, a "mala vrata" koja bi ceo proces mogla da okrenu je upravo - drugi referendum.
Opet na glasanje!
London popušta
Britanija je pristala na jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava, a da bi ostala deo jedinstvenog tržišta, poput Švajcarske ili Norveške, moraće da plaća i svoj razrez evropskom budžetu. Takođe, London će pristati i na slobodu kretanja, čime praktično padaju u vodu svi argumenti Bregzita. Jedino što bi izlaskom postigla jeste da se u Evropskom parlamentu i na Evropskom savetu ništa ne pita, a da propise Brisela o jedinstvenom ekonomskom prostoru mora da primeni, kao što to čine vlade Norveške, Islanda i Švajcarske.
Naime, ideja koju su plasirale još Liberalne demokrate odmah posle Bregzita je da vlada pregovara s Briselom, ali da se o sporazumu, kakav god da bude, ponovo izjasne Britanci. Pa, ako ne valja, nikom ništa. Britanija ostaje u EU. Sada tu ideju počinje da forsira i vodeća opoziciona Laburistička partija.
Nije tajna da pregovori o Bregzitu idu kilavo. Ministar za razvod, kako u šali nazivaju Dejvida Dejvisa, nije uspeo ama baš ni u čemu na pregovorima u Briselu.
- Nema koncesija za Britaniju. Prvo moraju izaći, pa ćemo tek onda razgovarati u novom trgovinskom sporazumu, jasan je Mišel Barnije, glavni pregovarač Evropske komisije.
Da stvar bude gora po vladu Tereze Mej, parlamentarna podrška visi o osam poslanika malene severnoirske Demokratske unije koja je izrazito proevropska. I bar trećina, ako ne i polovina konzervativaca se premišlja, dok je jasno da su i Laburisti i Liberali za ostanak u EU, ili makar jako čvrste veze.
Nema duple greške
Sadik Kan je za zvanični program partije kandidovao ideju drugog referenduma, ubeđen da "Britanci ne bi istu grešku napravili dvaput". Veliki biznis napušta polako Ostrvo, funta je već izgubila 10 odsto vrednosti, a London će morati do 2019. godine da plati najmanje 200 milijardi evra Evropskoj uniji, kao svojevrsnu taksu za izlazak.
Velika Britanija je u EU od sedamdesetih i praktično nema nikakve trgovinske sporazume sa svetom, jer su svi primenjivani kroz sporazume koje je zaključivala Unija.
To znači da će London iznova morati da pregovara sa EU, SAD, Kinom, Indijom i svim drugim zemljama, a to je mukotrpan i neizvestan posao u kojem Britanija nema snagu kakvu je imala kao deo moćnog ekonomskog bloka.