Kristijan Kern: Srbi su ponos naše zemlje

Beč, pa Beograd

Prvi Srbi su došli krajem 1960-ih, početkom 1970-ih u Austriju. Sada ih ima oko 300.000. Koja je vaša prva asocijacija kad pomislite na srpsku zajednicu?

- Radi se o veoma vrednoj zajednici, koja daje veliki doprinos austrijskoj privredi. To je za nas veoma bitno. Dalja asocijacija je da je Beč drugi, po broju Srba, srpski grad. Poznajem dobro Srbiju, Beograd je lep. Veoma sam zahvalan srpskoj zajednici, jer da nije bilo srpskih migranata naša fudbalska reprezentacija, na primer, ne bi ništa vredela. Dragović, Arnautović i Junuzović su odlični fudbaleri, a većina je igrala za bečku Austriju, ekipu za koju navijam.

Na predstojećim izborima više od 1,1 miliona stanovnika neće imati pravo glasa, iako su već dugo godina u zemlji, a samo zato što nemaju državljanstvo.
- Na žalost, takvu situaciju imamo u celoj Evropi i Austrija nije usamljen primer kada je reč o takvom stanju. Kada pogledate većinu koja postoji u parlamentu ne treba očekivati neke promene tako brzo. Moj cilj je da se građanima koji žive u Austriji omogući srećan život. Zato radimo na obezbeđivanju ekonomskog uspeha. U tome smo uspeli. Mere koje sam započeo i primenio su uspešne - stvorili smo 80.000 novih radnih mesta. Sada je važno da obezbedimo da građani mogu da plaćaju kirije, da povećamo primanja, a mala i srednja oslobodimo tereta velikog poreza. To bismo uradili uvođenjem poreza na nasledstvo milionerima. Svi građani u Austriji, bez obzira na to odakle su poreklom, koje ime nose, u kom delu grada ili zemlje živeli, trebalo bi da imaju zagarantovani bolji život.

Sporan izborni zakon

Zašto je učešće migranata u političkom životu slabo?

- Mislim da neće biti promena do daljeg po pitanju mogućnosti za učešće u glasanju. SPO je uspeo da progura pravo glasa za strance na nivou okruga i to je bio korak napred. Međutim u parlamentu ne postoji većina za tako nešto. Trebalo bi realno sagledati stanje. Postoji mnogo partija koje ne žele da nas prate na tom putu.

Zašto u austrijskoj politici i SPO nema nijedne ličnosti srpskog porekla koja ima značajnu ulogu?
- U Beču postoji nekoliko politički talentovanih ljudi srpskog porekla. Međutim, mora se reći da je za zastupljenost kriv i izborni zakon. Prema tom zakonu, većina mandata u parlamentu odlazi na pokrajine, a u pokrajinama živi manji broj osoba migrantskog porekla, pošto je većina u Beču. Ovim pitanjem moramo da se bavimo i to je nešto što ćemo dosledno podsticati i razvijati.
U politici se ljudi ne bave pitanjem sa kojim saradnicima će izaći na izbore za nekoliko godina. Ja sam došao iz privrede i tamo se uvek gleda ko s kim sarađuje. Mi smo započeli proces čiji je cilj da ljude migrantskog porekla snažnije motiviše za angažovanje za socijaldemokratiju. Ali, ima još mnogo posla.

Sarađujete li sa Beogradom po pitanju srpske dijaspore?
- Austrija i Srbija imaju odličan odnos. Tek pre nekoliko dana sam razgovarao telefonom sa predsednikom Vučićem i on se stalno interesuje za našu saradnju, kao i dijasporu. On često i neformalno dođe u Beč i to je prilika da se popije i koja kafa i porazgovara. Moj utisak je da smo na dobrom putu. Moje poštovanje prema srpskoj dijaspori ne bi moglo biti veće, jer je ona značajan ekonomski faktor kojem Austrija duguje veliku zahvalnost.

Za ubrzanje puta Srbije ka Evropi: Bregzit pokvario planove

Šta mislite o roku koji je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nedavno izneo u javnost u vezi sa prijemom Srbije i Crne Gore do 2025. godine?
Pristupni proces smatram apsolutno neophodnim. EU je tu temu zapostavljala dugo i zbog toga sam nezadovoljan. Smatram da bi trebalo brže i više raditi na pristupnom procesu Srbije. Srbija je vodeća snaga na Balkanu i ključ u celom regionu. Srbija je prirodni partner EU i zato se pristupni proces mora ubrzati.

Međutim, teško je govoriti o rokovima. EU se trenutno suočava sa procesom istupanja Velike Britanije, a isti ljudi koji pregovaraju o istupanju - pregovaraju i o pristupanju. Bregzit će koštati mnogo i na žalost to vodi ka usporavanju pristupnog procesa.
Mi imamo jasnu poziciju i u Briselu smo nedavno razgovarali na tu temu, te sam se izjasnio za ubrzanje pristupnog procesa, a saveznika za to imamo u Junkeru, ali i Federiki Mogerini. Oni svi žele ubrzanje pristupnog procesa i sigurno će doći do toga.

Hoće li Srbija pre pristupa EU morati da prizna nezavisnost Kosova?
- Smatram da će se o tom pitanju morati razumno diskutovati koje su perspektive s tim u vezi. Trenutno ne bih govorio o tome. U ovom trenutku je moj utisak da se nalazimo na mirnijem i dobrom putu. Uveren sam da će ličnosti koje vode pregovore naći rešenje.

Kako ocenjujete unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić?
- Smatram da je to važan signal i da ga ne bi trebalo potceniti. Iako ne može biti već sutra konkretnih rezultata, važno je da se razgovara. Austrijski model je da se što više razgovara i vodi dijalog.

Da li ćete i posle izbora podržavati Srbiju na putu u EU?
- Naravno. To je u interesu Evrope i Austrije. Postoji teza da je Balkan zapećak Evrope. Međutim, smatram da je to pogrešno. Srbija je dnevni boravak Evrope i njen sastavni deo. Moramo napraviti dalje korake ka tom regionu, jer je to važno za naš ekonomski uspeh kao i napredak svih.