Godinu dana iskrene brige

- Molim vas da se Ani zahvalite u moje ime do neba. Ni sam ne znam kako bih joj se više zahvalio, jer znam da ovo nije prvi put da mi šalje pomoć i zato od mene "kapa dole". Da mogu stope bih joj pozlatio. Danas nikome nije lako izdvoji od sebe i svoje porodice da bi pomogao nekome koga i ne poznaje, a to zaslužuje ogromno poštovanje i divljenje. Isto tako, želim da zahvalim i svim ostalim čitaocima "Vesti", ljudima čistog srca, koji mi već godinu dana pomažu da preživim. Među njima ima i lekara i sestara. Da nije svih njih ne znam da li bih danas bio među živima, jer sam često bio na ivici da dignem ruke od svega - kaže Darko i dodaje:

- Zahvaljujući Aninoj donaciji uspeo sam da dokupim potreban građevinski materijal za nastavak radova. I taman kada su majstori trebali da dođu, počelo je loše vreme i kiše, pa smo zastali. To je uticalo i na mene, imao sam teške epileptične napade zbog čega sam nekoliko dana opet proveo u bolnici. Da nije bilo pomoći dobrih ljudi, te troškove ne bih mogao da pokrijem. Tek bih onda bio u problemu. Ni lekovi mi ne mogu pomoći, jer je stres uglavnom najveći okidač. A pod stresom sam svaki dan i kao na iglama, dok ne počnem da primam penziju. Eto, takav vam je moj život. Taman me obasja zrnce sreće, pomislim da ću moći da rešim bar jednu stvar u svom životu, a već sledećeg trenutka me nešto "poklopi" i ne da se.

Težak krst Darko nosi više od deceniju i po. Na Kosovu i Metohiji se borio u ratu 1999, a samo tri godine kasnije oboleo je od tumora na mozgu, koji je morao da bude odstranjen. Nažalost, posle takve hirurške intervencije oboleo je od teškog oblika epilepsije, zbog koje mu je svakog dana sve teže, jer su napadi učestaliji, a terapija koja bi to umirila ne daje rezultate. Doktori insistiraju na još jednom hirurškom zahvatu, čega se Darko plaši, jer ukoliko bilo šta krene po zlu može da završi kao potpuni invalid.

- Znam da se ponavljam, ali sve što želim u životu svodi se samo na jedno, da ne živim od tuđe milostinje. Već da konačno dobijem ono što sam i zaslužio braneći otadžbinu, redovnu penziju na koju ću moći da se oslonim i od koje ću moći da svijem svoj dom. Hvala ovako divnim ljudima poput Ane što su imali razumevanja za moju gorku sudbinu. Bez njih bi cela situacija bila neidrživa. Ovako i dalje imam neku nadu, da će doći neka lepša vremena i za moju napaćenu dušu. Radove na kući svakako nastavljamo naredne nedelje - kazao je Darko.