Dijaspora konačno na dnevnom redu Skupštine Srbije: Škole i u konzulate
Takođe, Nacionalni prosvetni savet trebalo bi da ima po jednog predstavnika srpskih obrazovnih institucija iz rasejanja i regiona. Ove predloge izneo je Srpski pokret Dveri u amandmanima na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja o kome se od srede raspravlja u Skupštini Srbije. Ta stranka je podnela 39 amandmana na postojeći predlog zakona, a tri se direktno odnose na dijasporu.
Dveri traže da se stvori zakonski okvir i obaveza za nadležna ministarstva za otvaranje novih škola na srpskom jeziku u inostranstvu u okviru diplomatsko-konzularnih predstavništva Srbije, a u skladu sa programom koji propisuje srpsko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
- Zbog velikog odliva naših građana u inostranstvo, neophodno je otvaranje novih škola. U nekim državama u kojima žive naši državljani i ljudi koji su srpskog porekla, nastava nije usklađena sa programom koji je u skladu sa našim tradicionalnim i kulturnim vrednostima, što utiče na dodatnu asimilaciju naših sunarodnika. Primer je država Austrija, gde je srpski jezik van zakona - ističe za "Vesti" Ivan Kostić, predsednik Odbora za dijasporu iz redova Dveri, koji je i predložio ove amandmane.
Dveri su zatražile da se u članu 157. predloga Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja doda još jedan stav po koji bi omogućio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da za rad u školama u inostranstvu honorarno angažuje državljane Srbije koji tamo već žive. Kostić nabraja nekoliko važnih faktora za podršku takvom amandmanu.
- Uvođenje honorarnih nastavnika iz redova naše dijaspore sigurno bi se doprinelo kvalitetu nastave i dalje afirmacije srpskog jezika. Sa stručnim osobljem iz redova naših ljudi koji žive u inostranstvu, a kojih je svakim danom sve više, uštedeli bi se i finansijski izdaci koji se sada izdvajaju za angažovanje nastavnika iz Srbije - kaže Kostić.
Ne znaju srpski, a predaju?!
Kostić ističe da u "gradu Beču trenutno ima oko 130.000 srpskih državljana, oko 250.000 naših sunarodnika koji su poreklom sa teritorije Srbije, kao i ogroman broj Srba koji su poreklom sa prostora bivše SFRJ".
- Samo u gradu Beču 23.000 srpske dece trenutno pohađaju osnovne i srednje škole. Na žalost, ta deca i dalje uče nastavu po sistemu austrijskog obrazovanja iz 1992. godine koji ne prepoznaje kod za srpski jezik, nego se jezik po kojem uče srpska deca naziva kodom BKS (bosansko-hrvatsko-srpski). Tako se dešava da srpsku decu uče nastavnici koji čak i ne znaju srpski jezik, a takvih je slučajeva mnogo, pogotovo kada su nastavnici Albanci sa Kosova.
Program koji srpska deca u austrijskim osnovnim i srednjim školama izučavaju često je u suprotnosti sa našom kulturom i protiv državnih interesa Republike Srbije. Takođe, u naš obrazovni sistem, treba uključiti i već postojeće škole, koje funkcionišu u okviru srpskih kulturnih institucija, sa honorarnim nastavnicima, zaključuje Kostić.
On ističe i da prosvetni kadar koji već duže vreme živi van Srbije bolje poznaje prilike i odnose u državama u kojima se sada nalaze.
- Ako bi se škole otvarale u prostorijama diplomatsko-konzularnih predstavništava i sa nastavnicima iz redova srpske dijaspore, to bi dodatno vezivalo naše sunarodnike za državne institucije Republike Srbije, što bi sigurno smanjilo asimilaciju i nepoznavanje srpskog jezika i pisma, koje je u trendu rasta već duži niz godina - zaključuje Kostić.
O amandmanima Dveri u Skupštini Srbije razgovaraće se u ponedeljak i tada bi trebalo da bude jasno da li je skupštinska većina zainteresovana da podrži ove predloge ili ne.
Politika proteruje struku
Dveri zameraju izmenu sastava Nacionalnog prosvetnog saveta u odnosu na dosadašnji, smatrajući da se ukida uticaj visokog obrazovanja na osnovno i srednje.
"Isto tako, izmenom načina biranja, da Vlada, a ne Skupština postavljaju članove NPS-a, NPS stavlja u službu Ministarstva i ne predstavlja više kontrolno stručno telo", smatraju Dveri.
Srpski naučnici u rasejanju neiskorišćeno blago: Obrazovanjem protiv asimilacije
Srpski naučnici trebalo bi da budu uključeni u Nacionalni prosvetni savet, telo zaduženo za smernice u srpskom obrazovanju. Predlogom zakona predviđeno je da Nacionalni prosvetni savet ima 46 članova, uključujući i predsednika, a Dveri traže da se tom broju dodaju još dva mesta za stručnjake iz regiona i rasejanja.
- U skladu sa strategijom Vlade Srbije po pitanju kulturnog i prosvetnog integrisanja sa Srbima iz celog sveta, smatramo da je neophodno da Nacionalni prosvetni savet ima po jednog predstavnika srpskih obrazovnih institucija iz rasejanja i regiona. Veliki je broj važnih obrazovnih i kulturnih institucija sa prostora bivše SFRJ, a takođe i iz rasejanja, koje imaju dugu i uspešnu tradiciju u radu na očuvanju srpskog jezika i pisma. Činjenica je, da je oko četiri miliona pripadnika našeg naroda koji žive u inostranstvu, u stalnoj opasnosti po pitanju asimilacije, koja u nekim državama regiona ima i nasilan karakter. Zato je neophodno da najeminentniji stručnjaci iz oblasti obrazovanja, koji žive van Srbije budu zastupljeni u Nacionalnom prosvetnom savetu, kako bi zajedno sa stručnjacima iz zemlje kreirali obrazovnu strategiju za Srbe, ma gde oni živeli - zaključuje Kostić.