"Vesti" u Njujorku: Beograd čeka Trampa i Makrona
- Imao sam malo više vremena zahvaljujući priči koju smo zapodenuli da kažem određene stvari o Srbiji predsedniku Trampu, valjda i zato što smo iz istog regiona sa njegovom suprugom. Sa njom sam razgovarao na mešavini srpsko-slovenačkog tako da smo se odlično razumeli - objasnio je on.
Širakovi studenti
Kad je reč o francuskom predsedniku, poslednji koji je bio u Beogradu bio je Žak Širak, početkom 2001. godine. On je tada doputovao kako bi dao podršku novim demokratskim vlastima Jugoslavije, a pored državničkih poseta posebno je insistirao da se sretne sa studentima Beogradskog univerziteta kojima je poručio da su "svetla budućnost zemlje."
- Kad sam uputio poziv onda sam obrazlagao zašto mislim da je važno da dođe u Srbiju. Govorio sam o odnosu svih građana u Srbiji prema njemu i američkoj politici, kako će ga dočekati ljudi u Srbiji, zašto je to važno, kao i da bi njegova pojava pokazala koliko Srbi žele to prijateljstvo i pozvao ga da dođe u Srbiju - rekao je on.
Preneo je da je poslednji put kad se s njim rukovao Tramp potvrdio da je prihvatio poziv i da želi da dođe u Srbiju. Kazao je da su vrlo kratko govorili o politici i da je razmenio i kurtoazno više reči sa njegovom suprugom Melanijom.
- Ona se trudila na slovenačkom, pomalo na srpskom, a ja najveći deo na srpskom i pomalo na slovenačkom, ono malo što znam na tom jeziku - ukazao je Vučić, dodajući da je bio lepo primljen na tom prijemu.
Preneo je i da mu je predsednik Tramp kazao da liči na košarkaša NBA.
- Ne znam na koga, svi u NBA su mnogo snažniji od mene i mnogo viši - konstatovao je Vučić.
Takođe je pohvalio i šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića za prilaženje američkom predsedniku, što je izazvalo veliku pažnju medija.
- Dobar je posao obavio i ministar Dačić. Ono što su mnogi kritikovali što je napravio sa Trampom bilo je dobro. Ukazao je i govorio o našoj Srbiji. Ponosan sam što predstavljam našu Srbiju u Njujorku. Malo je lidera zemalja našeg značaja koji mogu da se pohvale kvalitetom i brojem susreta - podvukao je Vučić.
Naglasio je da je to veoma važno zbog političke sigurnosti i stabilnosti koje su neophodne za ekonomski razvoj, za pozivanje investitora i time smanjenje nezaposlenosti, pre svega u korist srednje klase i siromašnih.
Takođe, Vučić je uspeo i da pridobije francuskog predsednika Emanuela Makrona da poseti Srbiju.
Pročitajte još:
* "Vesti" u Njujorku: Svet pred novim ratom?
Makron mu je, u kraćem razgovoru, na marginama Blumbergovog biznis foruma rekao da Pariz podržava Srbiju na evropskom putu, kao i da će posetiti Srbiju početkom iduće godine.
- Imao sam priliku da razgovaram sa predsednikom Francuske. Imali smo veoma srdačan susret. Velika čast za jednu zemlju, brojčano i teritorijalno malu, jeste činjenica da je predsednik Makron sve vreme znao i sa kim govori, znao je dosta i o politici koju smo vodili, čestitao na teškim ekonomskim reformama koje smo sproveli - objasnio je Vučić.
- Veoma je važno da smo imali izvanrednu razmenu energije i da je Makron rekao odlazeći, kada smo se rukovali, "Aleksandre, računajte na Francusku, punu podršku Pariza imate za vaš evropski put" - istakao je on.
Kazao je da su razgovarali o ekonomiji, pre svega, i da su onda došli do evropskog puta, te je predsednik Francuske uputio jasnu poruku.
Niko kao Tito
Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito se susreo sa trojicom američkih predsednika i to Džonom Kenedijem 1963, s Ričardom Niksonom 1970. godine u Beogradu u 1971. u Vašingtonu, te s Džimijem Karterom 1978. godine. Poslednji američki predsednik koji je boravio u Beogradu bio je Džerald Ford, avgusta 1975. godine. Svi ovi susreti su u tom istorijskom trenutku bili važni s aspekta Hladnog rata koji je tada bio na vrhuncu. Nesporno je Broz bio poštovan, naročito sedamdesetih godina, ali bi američku zainteresovanost pre svega trebalo posmatrati kroz prizmu američko-sovjetskih odnosa.
Posle smrti Tita su predsedavajući Predsedništva Jugoslavije posećivali Vašington i bili primani na najvišem nivou, ali su jugoslovenska kriza i pad Berlinskog zida daleko umanjili značaj tadašnje države u očima Vašingtona, ne računajući ratnu eru kada su se SAD opet bavile na ruševinama Jugoslavije nastalim državama.
Najniža tačka odnosa svakako je bilo bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, a to i danas opterećuje saradnju dve zemlje. Ipak, posle pada Slobodana Miloševića, tadašnja republikanska administracija Džordža Buša Mlađeg je upriličila susret srpskom premijeru Zoranu Đinđiću, ali ne u svojstvu šefa države, jer je to tada bio Vojislav Koštunica.