Spreman za duga pešačenja

- Još je vreme lepo i za sada nema problema. Navikao se Stefan na duga pešačenja, porastao je i malo ojačao. Nadamo se da će se lakše boriti sa kišom, blatom, snegom, smetovima i hladnoćom koje ga čekaju narednih meseci. Ipak, briga ostaje, nije lako poslati dete na toliko pešačenje i to uglavnom kroz šumu gde ga vrebaju svakakve opasnosti - priča Stefanova majka Rada i dodaje:

- Uvek brinemo i strahujemo, a kad je vreme loše neko od ukućana obavezno Stefanu kreće u susret, bude i dana kad ne smemo samog da ga pošaljemo put Šaronja, pa "u školu" zajedno sa njim idemo: suprug Vladan, naš stariji sin Srđan, koji je gluvonem i ja. Donacijama dobrih ljudi mališan se pred zimu dobro pripremio. Kupio je i nepromočivu zimsku kabanicu, nekoliko pari čizmama i više jakni. Letos je zahvaljujući pomoći iz Adelejda dobio dobar mobilni telefon, pa roditelji mogu da budu sa njim na "vezi" celom trasom puta. Za porodicu je posebno vredna stipendija od 120 australijskih dolara koju Stefan već dve godine dobija od dobrotvora O. V. iz Sidneja.

- Zahvaljujući stipendijama i donacijama koje sam dobio ovoga leta, dobro sam se pripremio za školu. Ostalo je da početkom oktobra sa mamom odem u Novi Pazar kako bi se dodatno utoplio pred zimu i kupio knjige koje mi nedostaju. Lepo mi je u školi, ali i neobično dok putujem, jer je letos nestao moj verni pratilac, pas Žućko koji je dve godine stalno išao ispred mene i signalizirao mi je svaku opasnost. Valjda su ga zveri negde rastrgle, mnogo sam tužan zbog njega. Komšija mi je poklonio psa Džonija koji će me sada pratiti do škole. Još se nismo najbolje sprijateljili i sinhronizovali. Zna često i da odluta ili da izgubi strpljenje i da se pre nego što ja završim časove sam vrati kući, ali popraviće se. Biće za koji mesec i on kao Žućo - priča Stefan i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost čiki O. V. iz Australije koji mu pomaže da završi školu.