Sreda 20.09.2017.
18:55
Đ. Barović - Vesti

Zatvor za negiranje genocida!

Tanjug (Arhiva)
Zločini nad Srbima su zataškani: Groblje u Bratuncu

Odluka je doneta preglasavanjem srpskih članova u ovoj Komisiji, zato što se predstavnik vladajućeg SNSD-a nije pojavio na tom sastanku, a oni iz redova SDS-a su glasali protiv.
Na ovaj način je otklonjena i poslednja smetnja da se izmene ova dva zakona nađu pred poslanicima Parlamenta BiH.

Predlog prvo kod ministara

Denis Bećirović je predložio da se zatraži mišljenje Veća ministara BiH ili da se ove odredbe reše kroz izmene i dopune Kaznenog zakona, a "da se ostavi mogućnost sudovima da oni o tome odluče".
Članica Komisije Aleksandra Pandurević je navela da je Ustav BiH jasno propisao kome se može uskratiti pasivno biračko pravo.
Ona je kazala da se biračko pravo u BiH, kao i svuda u svetu, može uskratiti nekome samo tokom izdržavanja zatvorske kazne.

"Očekujem da će i Predstavnički dom Parlamenta BiH imati dovoljno sluha da usvojimo ova dva zakona. Podsećam da su oni direktno povezani s Aneksom 7, kao suštinskim aneksom Dejtonskog mirovnog sporazuma, jer je nemoguće sprovoditi taj aneks, a dozvoliti ratnim zločincima da se kandiduju u demokratskom procesu", rekao je predlagač Denis Bećirović, poslanik SDP BiH u Parlamentu BiH.

Milorad Ivošević, nekadašnji sudija Ustavnog suda Republike Srpske, ocenjuje za "Vesti" da će predstavnici srpskih stranaka na nivou BiH ipak uspeti da se usprotive i ne dozvole izglasavanje, kako tvrdi, "supremacije jednog, na uštrb ostalih naroda u BiH".

- Nemam dileme da ni srpski poslanici, ali ni ministri neće glasati za ove izmene, ali je osnovni problem u činjenici da Bošnjaci još jednom pokušavaju da pravnim sredstvima nanesu političku štetu ostalim narodima u Bosni. Nigde u svetu, pa čak ni posle suđenja nacistima pred Nirnberškim sudom, nije bilo ovakvih pokušaja da se kroz zakone faktički afirmiše krivično delo genocida za koje nisu pravno utvrđene osnove. Pozivanje na neke presude u Haškom sudu ili pred Sudom BiH, svakako nemaju taj kredibilitet i toga su svi svesni. Ovako se šalje ružna poruka da je u BiH jedan od stubova države, zakonodavna vlast, u službi samo jednog naroda - ističe Ivošević.

On navodi da je insistiranje da presuđeni ratni zločinci ubuduće ne mogu da se kandiduju za bilo koju funkciju pokušaj Bošnjaka da se svetu pruži "jasan dokaz" o tome ko je u ratu u BiH bio dobar, a ko loš.

- Nemoguće je da je u jednom ratnom sukobu samo jedna strana činila zločine, a da je druga apsolutno nevina. Međutim, najpre presudama u Hagu, a zatim pred Sudom BiH, nastavlja se praksa u kojoj se isključivo Srbi i pojedini Hrvati optužuju i osuđuju za najteža krivična dela uključujući i zločine protiv čovečnosti i običaja rata, a da istovremeno ne postoji nijedan sudski predmet u kome su za ista takva krivična dela optuženi Bošnjaci. Postavlja se pitanje ko je onda počinio brojne zločine u kojma su žrtve bile Srbi ili Hrvati - zaključuje nekadašnji sudija Ustavnog suda RS.

Zarić, Simić, Babo

Među onima koje bi "kačile" izmene ovih zakona bili bi Simo Zarić i Blagoje Simić, pravosnažno osuđeni u Hagu za ratne zločine u Šamcu. Oni su se 2012. godine kandidovali na lokalnim izborima.
Kandidat na tim izborima bio je i Branko Grujić, osuđen pred Višim sudom u Beogradu za ratne zločine u Zvorniku.
Najsvežiji slučaj je nekadašnjeg direktora Agrokomerca Fikreta Abdića Babe koji je prethodno takođe izdržao zatvorsku kaznu zbog ratnog zločina u bošnjačko-bošnjačkom sukobu. On je 2016. godine izabran za načelnika Velike Kladuše.

2019 © - Vesti online