Novi snimci sa Antarktika pokazuju ono od čega se strahovalo
Kada se ledeni breg A68 odlomio od ledenog grebena Larsen C bilo je nejasno šta će se dogoditi.
Ledene ploče nakon odvajanja mogu da ostanu na istom mestu decenijama, u zavisnosti od morskih struja i topografije morskog dna. Međutim, čini se da je ledena ploča počela da se kreće.
Veličine oko 5.800 kilometara kvadratnih i težine hiljadu milijardi tona, ploča A68 je jedan od najvećih ledenih bregova ikada poznatih, iako je njegova polovina upola manja od Posove ledene ploče, piše Independent.
- Nakon odvajanja od Larsena C, čini se da se breg A68 kreće - napisao je na svom nalogu na Tviteru profesor Stef Lermit sa Univerziteta Delft u Holandiji.
#LarsenC 's iceberg #A68 continues to drift in the today's 16/9 vs. 13/9 @ESA_EO #sentinel1 composites pic.twitter.com/e8ncIv59v9 — Stef Lhermitte (@StefLhermitte) September 16, 2017
On je uporedio poslednje satelitske snimke sa prvim nakon odvajanja.
Postoji zabrinutost da će se ledeni breg cepati na manje delove koji bi mogli da se nađu na nekoj od transportnih ruta. Ukoliko budu toliko usitnjeni da bi se pratili satelitom, biće rizični po brodove.
Naučnici veruju da globalno zagrevanje nema uticaja na “cepkanje” ploče. Ipak, ima i onih koji tvrde baš suprotno.
Profesorka Nensi Bertler sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu ističe da globalno zagrevanje i rupa u ozonskom omotaču dovode do iznenadnog raspada brojnih ledenih ploča od kojih neki postoje više od 10.000 godina.