Tadić u Srebrenici obećao hapšenje Mladića

Tadić: završio sam posao kada uhapsimo Mladića   Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je novinarima posle polaganja venca, na kojem je pisalo "Nevinim žrtvama predsednik Srbije Boris Tadić", da se srebrenička tragedija ne može zaboraviti, ali da bi se na neki način pomirili preživeli potrebno je pomoći potomcima žrtava. "Kao predsednik Srbije nikada neću odustati od traganja za preostalim haškim beguncima, mislim pre svega na (nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala) Ratka Mladića. Smatraću da sam završio jedan deo svog posla kada on bude priveden pravdi. Nakon toga, potrebno je da narodi pruže ruke jedni drugima i da nastavimo da živimo kao što smo nekada živeli", rekao je Tadić.   Na ulazu u Memorijalni kompleks predsednik Srbije se susreo sa tri majke žrtava zločina u Srebrenici koje su mu rekle da im "mnogo znači što je danas došao u Srebrenicu".

Komemoracija je počela u 11.10 sati čitanjem Kurana. U Federaciji BiH sutra je dan žalosti, kao i na području distrikta Brčko.

Pre početka komemoracije visoke zvanice i delegacije položile su vence i odale poštu nastradalim Bošnjacima, a nakon zvaničnog programa sahranjeni su posmrtni ostaci 775 identifikovanih žrtava, među kojima je i jedan katolik iz Srebrenice.

Sa današnjim ukopom posmrtnih ostataka 774 nastradalih, u Memorijalnom centru u Potočarima će biti sahranjeno ukupno 4.524 nastradala lica, među kojima je i nekoliko desetina onih koji su poginuli u ratnim sukobima pre jula 1995. godine.

Skup u Potočarima, kao i prethodnih godina, obezbeđuje policija Republike Srpske uz podršku svih bezbednosnih struktura u BiH.

Uprkos ranijim protivljenjima nekih članova porodica nastradalih, verski obred je predvodio poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić, a prethodno je obavljena misa i sahranjen identifikovani katolik Rudolf Hren.

Cvetković: Pomirenje u regionu Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je pomirenje među narodima zapadnog Balkana neophodno jer saradnja na regionalnom nivou mora da prethodi budućoj saradnji u okviru Evropske unije. "Pomirenje ne treba da bude bilo čiji formalni zahtev, jer je ono naprosto nešto bez čega ne možemo da funkcionišemo, ni kao države, ni kao ljudi", izjavio je Cvetković povodom 15. godišnjice zločina u Srebrenici.

Komemorativnom skupu prisustvovala je i delegacija Vlade RS koju čine potpredsednica Jasna Brkić, ministar za izbeglice i raseljena lica Omer Branković i savetnik premijera Miladin Dragičević.

"Došli smo da odamo pomen žrtvama Srebrenice i svim žrtvama proteklog rata sa željom da se ovo nikada nikome ne ponovi", izjavila je Brkićeva novinarima nakon što je delegacija Vlade RS položila venac na spomen obeležje u Potočarima.

U Memorijalnom kompleksu danas su sahranjene 775 srebreničke žrtve, uključujući i dvoje najmlađih, Rijada Gabeljića i Mehmeda Varnica koji su imali po 14 godina kad su ubijeni.

Vence su, pored Tadića, položili i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predstavnici opštine Srebrenica i drugi.

Silajdžić je poručio je u Potočarima da samo istina i pravda, te dovođenje odgovornih pred lice pravde mogu umiriti "Srebrenicom umrljanu savest čovečanstva".

"Razgovarao sam sa mnogim članovima porodica pitajući ih kakva bi moja poruka danas trebalo da bude. Svi su naglasili istinu i pravdu, a niko nije spomenuo osvetu. To je akt koji pokazuje koliko je svet ovdje civilizovan, koliko ima dobrote. Ali to ne znači da će dozvoliti da im se gazi dostojanstvo", rekao je Silajdžić.
 

On je istakao da je tragično da se pojedinci u međunarodnoj zajednici prema onima koji poriču zločine u BiH odnose, kako je naveo, otprilike na isti način na koji su odnosili prema izvršiocima tih zločina.

"To mora da se promeni. Očekujemo da EU postavi zahtev Parlamentarnoj skupštini BiH da usvoji predloženi zakon o zabrani poricanja holokausta i genocida", rekao je Silajdžić i poručio da nije završen proces dokazivanje genocida na, kako je naveo, celoj teritoriji BiH.
 

Skupu u Potočarima prisustvovali su i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner, belgijski premijer Iv Leterm, generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland i drugi.

Incko je izjavio da je dužnost svih da deluju kako bi oni koji su učestvovali u ubistvima u Srebrenici bili kažnjeni, a pravda bila zadovoljena.

"Ne treba da se samo sećamo i budemo pasivni posmatrači, jer mi imamo i dužnost. Naša dužnost je da delujemo, najpre da ustanovimo pravdu, nađemo istinu i da oni koji su učestvovali u ubistvima u Srberenicu budu kažnjeni i da pravda bude zadovoljena", poručio je Incko.

On je rekao da treba pozdraviti svako časno izvinjenje i svaki iskreni napor u smislu da se pobede zlo i mržnja.

SAD: Nikada više   Delegacija SAD položila je cveće u Memorijalnom centru u Potočarima, a zatim su minutom ćutanja odali poštu žrtvama. Ambasador Ingliš je rekao da je američka delegacija došla da prenese ličnu poruku predsednika SAD Baraka Obame porodicama stradalih, ljudima u Srebrenici, BiH i celom svetu. "Došli smo da iskažemo tugu i želju da se ovako nešto slično nikada i nigdje više ne dogodi i našu odlučnost da pravda mora biti zadovoljena za žrtve i porodice, a odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde", rekao je Ingliš.

Delegaciju SAD predvodi ambasador u BiH Čarls Ingliš, a u njoj je, prema odluci američkog predsednika Baraka Obame, i ambasador za pitanja ratnih zločina Stiven Rep i specijalni pomoćnik američkog predsednika i viši direktor za multinacionalne poslove i pitanja ljudskih prava u Nacionalnom veću bezbednosti SAD Samanta Pauer.

U julu 1995. godine u akciji Vojske RS stradalo je nekoliko hiljada Bošnjaka, a odlukom Suda pravde u Hagu ovaj događaj je okvalifikovan kao genocid koji su počinili pojedini pripadnici vojske i policije RS.

Međunarodna komisija za nestale osobe - ICMP - procenjuje, na osnovu broja krvnih uzoraka koje su joj porodice dale prilikom prijavljivanja svojih nestalih, kao i ukupne stope podudarnih DNK-profila iz koštanih i krvnih uzoraka, da je 8.100 osoba nestalo padom Srebrenice 1995. godine.

Na osnovu koštanih uzoraka ekshumiranih iz masovnih grobnica i poređenjem sa DNK profilima izdvojenim iz krvnih uzoraka živih članova porodica ICMP je utvrdio identitet za ukupno 6.481 osobu nestalu u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je bila zaštićena zona UN.

Iz ICMP naglašavaju da je ta institucija putem DNK identifikovala delove tela još 1.844 žrtve pada Srebrenice, ali su mnoge porodice odlučile da odlože ukop dok se ne pronađu dodatni delovi tela.

I komisija Vlade RS, formirana na osnovu odluke bivšeg visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna, u svom izveštaju je navela da je u Srebrenici nestalo blizu 8.000 Bošnjaka, a tadašnji predsednik RS Dragan Čavić je u javnom obraćanju rekao da se u Srebrenici desio strašan zločin i da je to "crna mrlja u istoriji srpskog naroda".

Memorijalni centar je sagrađen 2003. godine, a otvorio ga je bivši američki predsednik Bil Klinton. Do sada je u tom centru, kako se zvanično saopštava, sahranjeno 3.749 identifikovanih žrtava, dok se posmrtni ostaci preostalih oko navodno 3.500 žrtava i dalje svakodnevno pronalaze u novootkrivenim masovnim grobnicama u istočnoj Bosni.

Svet izjavljuje saučešće i poziva na pomirenje

Evropska unija poručila je danas, povodom 15 godina od zločina u Srebrenici, da tako nešto nikada više ne sme da se ponovi i pozvala na pomirenje.

Ističući da takva vrsta zločina predstavlja mrlju na vrednostima, principima i osnovnim pravima koja promoviše Evropa, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesar za proširenje Šrefan File su rekli da je Srebrenica danas "tiho podsećanje na nešto što nikada nije smelo, niti više ikada sme da se dogodi".

"Na ovaj tužan dan, kada obeležavamo 15. godišnjicu masakra u Srebrenici, Evropska unija odaje poštu žrtvama i upućuje saučešće onima koji su ostali iza njih", navedeno je u zajedničkom saopštenju Eštonove i Filea.

Visoki zvaničnici EU su naveli su i da, uprkos tome što "bol i bes preživelih iz Srebrenice nikad neće prestati", "pomirenje predstavlja obećanje koje treba ostaviti budućim generacijama".

Uslovi za pomirenje, ocenili su evropski zvaničnici, su i puna saradnja s Haškim tribunalom, povratak raseljenih lica, ponovno uspostavljanje ljudskih prava i građenje zajedničke budućnosti, uprkos zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije.

"Evropsko iskustvo tokom poslednjih šest decenija, pokazalo je da zajednička perspektiva može da izleči mnoge rane i stvori uslove za napredak i bolju budućnost. Postepeno pomirenje može da otvori nove puteve", istakli su Ešton i File.

Oni su poručili da je to ono što EU želi za sve preživele iz Srebrenice i za sve stanovnike Zapadnog Balkana - pravdu za žrtve ostvarenu putem sudova i bolju evropsku budućnost za sve, uspostavljanje mira, stabilnost i vladavine zakona.

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da se nikada ne sme zaboraviti genocid u Srebrenici i da je to zločin koji je postideo celu Evropu.

“Svima onima koju su izgubili svoje najdraže, izražavam svoje duboko žaljenje na ovu godišnjicu", kaže se u izjavi britanskog premijera, saopšteno je iz Britanske ambasade u BiH.

"Žrtvama smo dužni izvući pouku iz Srebrenice: da se zlu mora suprotstaviti ako se želi zaštititi čovečanstvo. Žrtvama smo dužni da obezbedimo da se neumoljivo traga za onima koji su optuženi za ovaj strašni zločin sve dok se oni ne izvedu pred lice pravde", istakao je Kameron.

On je ukazao da britanska vlada koju predvodi "neće stati u svojim nastojanjima da se Ratko Mladić izvede pred Međunarodni krivični tribunal u Hagu, kao i drugi begunci poput Gorana Hadžića".

 

Ban sutra u Njujorku na komemoraciji zločina u Srebrenici U sedištu Ujedinjenin nacija u Njujorku sutra će biti održana komemoracija povodom 15 godina od zločina u Srebrenici, kojoj će prisustvovati i generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki-mun, objavile su UN. Frencis Deng, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za prevenciju genocida - posebnog Odeljenja UN, smatra da se upravo zbog tragedije u Srebrenici donekle promenila celokupna filozofija mirovnih operacija UN, kojima je sada na raspolaganju mnogo veći mandat nego u vreme rata u BiH.   Tako je na samitu UN 2005. godine pokrenuta inicijativa "Odgovornost zaštite", po kojoj državni koncept suverenosti dolazi pod lupu "ako države članice UN nisu u stanju da zaštite svoje građane od masovnog kršenja ljudskih prava, poput dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, što je kulminiralo u Srebrenici 1995. godine", rekao je Deng. Prema njegovoj oceni, slabosti ostaju, posebno one ljudske, i kada god da se ljudi nađu u situaciji da su svedoci genocida, postoji tendencija da se to negira. "Jer, ako to prihvatimo, u trenutku kad se to dešava, pozvaće nas da intervenišemo na moralnu odgovornost, a to nam, ruku na srce, ponekad i ne odgovara'' istakao je Deng i upozorio da su "Srebrenica i Ruanda morale da nas nauče tim lekcijama". "Ako je tačno da nas istorija smatra odgovornim, onda će uvek biti ljudi, poput onih u Nemačkoj, koji su prihvatili odgovornost za zločine nacista. Ali će isto tako biti i onih koji će negirati genocid", kazao je Deng, navodeći kao primer otvorenu debatu koja se još vodi oko Jermenije i Kambodže.