Dojče vele: Ankete omanule o Bregzitu i Trampu, Merkel stvarno dobija?

Navodi se da većina posmatrača smatra da je izborna trka na parlamentarnim izborima 25. septembra u Nemačkoj već odlučena, jer kancelarka Angela Merkel ima 15 procenata prednosti u odnosu na kandidata Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Martina Šulca.

Dojče vele navodi da je pitanje samo koliko su tačne ove brojke nastale na osnovu ispitivanja javnog mnjenja i podseća na katastrofalno pogrešna predviđanja pred predsedničke izbore u SAD ili Bregzit.

Metode nemačkih ispitivača javnog mnijenja su različite: od telefonskih intervjua koje sprovode etabilirane agencije kao "Infratest dimap" i "Forsa", koje imaju ugovore sa vodećim medijima - do onaljn upitnika platformi kao što je "Jugov".

SPD se uzda u ankete koje su pokazale da je gotovo polovina birača neodlučna. Ipak, ispitivači javnog mnjenja smatraju da su takve nade uzaludne.

- Bili bi to prvi izbori u istoriji čovečanstva na kojima bi svi neodlučni glasači pohrlili jednoj stranci" - rekao je izvršni direktor "Infratest dimapa" Niko Zigel.

"Forsa" naglašava da glasači stalno ocenjuju konzervativce kao daleko sposobnije od svojih rivala.

Čak i "Jugov", na poslednjim rezultatima anketa od 6. septembra, prednost daje Merkel.

- Ne sumnjam u prednost Hrišćanskodemokratske unije/Hrišćanskosocijalne unije (CDU/CSU). Radi se o velikom broju ispitivanja, koja se sprovode odvojeno i nezavisno. Bili bismo zaista iznenađeni kada bi Šulc nadoknadio razliku - kaže za DW ispitivač iz "Jugov" Holder Gajsler.

Dojče vele postavlja pitanje zašto su Nemci toliko samouvereni i odgovara da je to direktno povezano sa prirodom izbora u Nemačkoj.

Zigel smatra da problem nastaje kada se "trendovi" zamene sa "prognozama".

Kod Bregzita je bilo tako malo razlike između "da" i "ne", da ispitivači javnog mnjenja nisu nikako mogli predvideti koja će strana da prevagne.

Kakva je situacija sa Trampom

Kada je u pitanju Tramp, istraživači javnog mnijenja bili su uglavnom u pravu kada se radilo o glasovima birača - da će pobediti Klinton. Međutim, oni su dali potpuno pogrešnu sliku o elektorskim glasovima, koji zapravo određuju ko će biti predsednik.

- Mi u Nemačkoj se ne bismo usudili da na osnovu istraživanja predviđamo kakav će biti raspored mesta u Bundestagu. Istraživanja u SAD nisu bila loša, ali način na koji su primenjena na elektore nije bio u redu - kaže Peter Matušek.

Navodi se da je to važna činjenica. Ankete o političkim pitanjima mogu biti korisne samo za predviđanje pobednika ili gubitnika ukoliko reflektuju način na koji se lideri biraju, ali i politički pejsaž zemlje.

Dojče vele navodi da to dovodi do jednog novog pitanja, a to je koliko je Alternativa za Nemačku (AfD) zapravo jaka stranka?

Navodi se da postoje brojne špekulacije o tome da li rezultati anketa tačno oslikavanju nivo podrške koju uživa ksenofobična, desničkarska i populistička stranka AfD.

Prema trenutnim anketama, AfD bi mogla imati podršku oko 12 odsto birača.

Ispitivanja nisu uspela da predvide veliki uspeh AfD-a na pokrajinskim izborima, kada je stranka dobila i preko 20 odsto glasova, ali misle da će sada na izborima za Bundestag predviđanja biti tačnija.

- Verujemo da je podrška AfD-u precizno oslikana u našim najnovijim brojkama. Razlika između naših poslednjih predviđanja i stvarnih rezultata AfD-a nije bila tako velika - kaže Zigel.

"Jugov" takođe predviđa da će AfD ostvariti oko 11 odsto glasova na izborima.

Dojče vele podseća da je u Nemačkoj sada na vlasti takozvana "velika koalicija", koju čine CDU/CSU i SPD, a ako je istorija ikakav pokazatelj, onda će na izborima biti uzbudljivo.

Ziger kaže da bi male stranke mogle da profitiraju.

- Pretpostavljam da će i CDU/CSU i SPD izgubiti dobar deo podrške pre izbora. U trendu su manje stranke - i to ne samo u našim ispitivanjima - kazao je Ziger.