U EU do 2025. godine

Junker je pismo o ovim namerama uputio predsedniku Evropskog parlamenta i predsedavajućem Saveta EU o strategiji širenja EU. U jednom od 10 prioriteta u okviru "plana za ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju EU", u pismu se pominju Srbija i Crna Gora kao glavni kandidati sa zapadnog Balkana za pristupanje EU, čiju bi strategiju za uspešno pristupanje trebalo izraditi. Junker poseban naglasak stavlja na "oblasti vladavine prava, osnovnih prava i borbi protiv korupcije i kompletnu stabilnosti čitavog regiona".

I dok je Crna Gora daleko odmakla sa otvorenih 22 poglavlja i zatvorena četiri, Srbiju čeka veoma težak posao u nekoliko posebno osetljivih oblasti. Najveće temeljno pitanje je vladavina prava, ali i poglavlje 35 u okviru kojeg Srbija mora da zaključi sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Ipak, na dnevni red već idućeg meseca dolazi još jedno osetljivo pitanje u poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku. Tu je naročito klizav odnos Srbije sa Rusijom koja je pod sankcijama EU zbog aneksije Krima i rata u istočnoj Ukrajini. Srbija je dosad uspevala da izbegne da uvede sankcije Rusiji, ali ako one opstanu na duži rok, to neće moći da izbegne.

Ima u EU zemalja, odnosno zvaničnika koji se protive embargu Moskvi, od nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela, do mađarskog i grčkog premijera Viktora Orbana i Aleksisa Ciprasa. Ali sve zemlje članice svakih šest meseci uredno glasaju za produženje sankcija Rusiji.

Tu je i ne sasvim jasno pitanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu u kojem neki vide nukleus nekakve ruske baze, tim pre što Moskva pritiska Beograd da humanitarcima dodeli diplomatski imunitet. Brisel, ali i Vašington za takav ustupak Beograda neće ni da čuju.

Krajem oktobra u Beogradu će početi pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom EU o poglavlju 31. Profesor Bojan Milisavljević kaže da je očigledno da sadašnja spoljna politika Srbije nije potpuno usklađena sa politikom EU zbog njenog odnosa sa Rusijom i da u tom domenu treba očekivati neku vrstu pritiska.

- Pravilo je da neka država usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom do momenta ulaska u EU. Tako da ovo pitanje još neće biti primarni zahtev, ali svakako će nam biti ispostavljen i očekivaće se da se do momenta ulaska u članstvo uskladimo u potpunosti sa spoljnom politikom EU - navodi sagovornik Sputnjika.

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da je taj proces uslovljavanja odnosa Srbije prema Rusiji već započeo našim integracijama u EU. Proroković ne deli optimističnost srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je na ovu temu rekao da očekuje da će se odnosi velikih sila stabilizovati do trenutka kad Srbija bude na redu za ulazak u EU, jer u protivnom, neće biti teško samo Srbiji već i EU.