Zbog nemara bez ateljea
Nakon završene srednje škole, želela je da upiše Likovnu akademiju, ali nije mogla jer taj fakultet nije imao pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom, te je upisala pravo, jer je on jedini nju imao.
- Napustila sam ga nakon godinu dana, jer sam shvatila da to nije moje polje interesovanja i da ne želim biti jedna od onih koji rade posao koji moraju, a ne onaj koji vole, pojašnjava ona i ističe da joj je slikanje ostalo kao ozbiljan hobi, jer iza sebe ima niz uspešnih izložbi u gradovima širom Srpske.
- Nemam problem sa predrasudama, jer ljudi koji vide invalidska kolica, a ne mene, mogu samo nakratko biti u mom bližem okruženju. Moj problem jeste nepristupačnost koja mi otežava kretanje u invalidskim kolicima i samostalno funkcionisanje, navodi Nedićeva.
Često misli na pisca Bukovskog
"Košarka mi je bila samo još jedna aktivnost kojom sam želela popuniti dan. Brzo sam je zavolela kao i sve članove kluba i evo danas smo jedan od najtrofejnijih klubova, ne samo u BIH nego i u regionu - kaže Nedićeva.
Dok se drugi bore da budu drugačiji i primećeni, Biljana to ima od samog rođenja. Kad god čuje reč "drugačija" ona pomisli na pisca Čarlsa Bukovskog koji je napisao:
"Oni su se smejali meni zato što sam drugačiji. Ja sam se smejao njima zato što su svi isti."
Sve te prepreke prevazilazi uz pomoć, prijatelja, brata i asistenta, ali kad god ima priliku ukazuje na nepravilnosti, više zbog drugih nego zbog sebe.
- Na svom blogu "Hepi-bi" pišem i pisaću o tome zašto se ne podrazumeva da i mi idemo u klubove, kafiće, kino, pozorište, na bazene. I mi želimo da se bavimo sportom, plivanjem, skijanjem, raftingom i padobranstvom... Zašto ne bismo bili roditelji, ljubavnici, dobri ili loši ljudi, obrazovani ili ne - pita Nedićeva.
Fale nam zakoni
Važno je imati dobro urađene zakone, ali i omogućiti njihovo primenjivanje - ukazuje Nedićeva. Ona ističe da je devetogodišnja karijera u Košarkaškom klubu invalida Vrbas primer kako znatiželja dovodi do profesionalizma.
Ona upozorava da društvo treba još mnogo toga da uradi kako bi se rešili brojni problemi invalida.
- Mislim da sada imamo dobru grupu aktivista, posebno žena u Republici Srpskoj, koje se bore da sve to poprave. Ono što još uvek nedostaje je veća podrška nadležnih grada i Vlade RS.