Hladan tuš pokazatelja MMF: Srbija je na dnu Evrope
A onda je usledio otrežnjujući hladni tuš Narodne banke Srbije i, što je važnije, Međunarodnog monetarnog fonda koji Srbiju ne samo da nije stavio u vrh Evrope, već na samo dno. Podaci su surovo jasni. Između 2014. i 2016. godine srpska ekonomija je porasla 1,66 odsto. Poređenja radi, Hrvatska je porasla 4,1 odsto, BiH 6,79, Crna Gora 7,73, Albanija 8,02, Kosovo 9,16 odsto, a Makedonija 10,2 procenta. Od zemalja EU u regionu najveći privredni rast beleži Rumunija sa 12,26 odsto!
I kad ekonomija ne štima, političari se, po staroj školi, bave proizvodnjom kriza, od loma u Makedoniji, povlačenja diplomatskog osoblja, pa trzavice sa BiH i Hrvatskom. Tu je i nezaobilazno Kosovo, kec u rukavu svih srpskih političara koji su za njime posezali kad god nisu znali šta da rade, a to je vrlo često bio slučaj. Ministri se vajkaju da je za kilavu ekonomsku krvnu sliku kriva suša. Tačno je da je suša teško pogodila Srbiju, ali to nije bila ekskluzivna teritorijalna suša, već je pogodila i sve oko nas, pa podaci nisu tako jadni.
Čvrsto na začelju
Produktivnost radnika u zemljama EU je u poslednjih šest godina porasla u proseku za 16 odsto i tu se generiše privredni rast. Vodeće su zemlje Baltika, Estonija, Letonija i Litvanija. Konačno, Srbija u kojoj baš ništa nije završeno, ne može da se poredi s Nemačkom koja je zemlja, sa našeg stanovišta, bez problema. Velike stope privrednog rasta mogu da ostvaruju samo zemlje u razvoju, a ne razvijene zemlje. Srbija je na dnu, a za to dno se čvrsto drži.
- Poljoprivreda u Srbiji je na, manje-više, istom nivou kao pre 50 godina, a činjenica je da se samo tri odsto njiva u Srbiji navodnjava. Onda nije ni čudo što duboko u 21. veku mi i dalje gledamo u nebo - ističe Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Premijerka Ana Brnabić je prilikom objavljivanja bilansa MMF najavila da će "za dve nedelje izaći s merama za podsticaj privrednog rasta u Srbiji". Taj rok je prošao, a od mera države ni traga.
Naša zemlja ne uspeva da se ekonomski organizuje, čak ni uz stopu nezaposlenosti koja pada. Prema analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, između 2010. i 2016. godine, Srbija je dobila 400.000 novozaposlenih. To bi, po logici stvari, moralo da se odrazi i na rast bruto nacionalnog dohotka. Ali se to nije dogodilo, što, tvrde stručnjaci, jasno ukazuje da je veliki problem zemlje niska produktivnost radne snage, jer je privredni rast izostao.
Koliko nam treba da prodišemo
Da bi se ostvario privredni rast od 15 odsto, koji stručnjaci smatraju ključnim i minimalno dovoljnim da se Srbija izvuče iz gliba, potrebno je da nivo direktnih stranih investicija bude ravan trećini bruto nacionalnog dohotka. A sada je negde oko 18 odsto. Primera radi, region Zapadnog Balkana kaska u celini, a sve ostale zemlje su na proseku od 23 odsto investicija, dakle, daleko više od Srbije.
Umesto da se objasni šta se to događa sa srpskom ekonomijom, Vlada je posegla i za ekonomskim populizmom, pa se tako uveliko dele povišice od 10 odsto sektoru bezbednosti, jednokratne pomoći penzionerima i slično. Ekonomska logika kaže da plate u javnom sektoru i penzije mogu rasti samo onoliko koliko raste ukupna privreda zemlje. Prosto, ako više zarađuješ, više možeš i da trošiš. Srbija, zapravo, nema para u budžetu za deljenje, ali postoji politička računica. Idu vrlo važni lokalni izbori u glavnom gradu, možda i vanredni parlamentarni izbori i potrebno je umiriti, da ne kažemo potkupiti glasače, pre nego se shvati da je stvar u glibu.