Otišao je bard glumišta, veliki šmeker, odan roditelj...
Komemoraciji su osim porodice velikana naše umetničke scene prisustvovali brojni poštovaoci i prijatelji popularnog "Smokija" čiji je umetnički opus obeležio jugoslovensku kinematografiju.
Nikola Đuričko, Mima Karadžić, Radoslav Zelenović, Anica Dobra, Voja Brajović, Ministar kulture Vladan Vukosavljević, šef diplomatije Ivica Dačić....sedelu su sali Jugoslovensk kinoteke.
O svojim susretima i poznanstvu sa Ljubišom Samardžićem prvo je govorio Jugoslav Pantelić direktor Jugoslovenske kinoteke.
- Ljubiša Samardžić me je zvao Jugice, srećo, Mićko, Mišo i stalno sam ga molio da to ne čini, ali on nije odustajao. Jugoslovenska kinoteka je drugi dom našeg velikog glumca i kriz naš arhiv, i kroz njegov legat koji nam je darovao i kroz naša sećanja na bravoruzne uloge koje ostvario. Uvek je uspevao da pronađe pravu reč sa osmehom na licu i da reši problem na najregularniji i jedini pravi način - kazao je Pantelić.
Pročitajte još:
* Prijatelji se opraštaju od Smokija: Spavaj mirno, uz svog jedinca...
* Poslednji pozdrav: Unuka Ljubiše Samardžića se dirljivom porukom oprostila od dede
Glumac producent Radoš Bajić sećao se najznačajnije partije pokera koju je odigrao sa bardovima našeg glumišta.
- U pauzi snimanja filma "Partizanska eskadrila" odigrao sam partiju pokera sa Ljubišom Samardžićem, Bekimom Fehmiuom u Batom Živojinovićem. Bila je to moja škola života i u toj partija sam ja svakako pobedio jer sam se družio sa takvim veličinama - kazao je Bajić.
On je napomenuo da je Smoki bio veliki šarmer, vrhunski umetnik i sjajan kolega.
- U nešto više od godinu dana iza onog brda odakle se niko nikad nije vratio otišli su velikani filmske umetnosti i glumci koje smo najviše voleli Gaga, mladi Madžgalj, Bata, Manda... - kazao je Bajić.
Glumica Ljiljana Blagojević naglasila je da je svima mnogo teško danas jer gubimo muža na kojem je zavidela lepša polovina one velike, lepe zemlje, gubimo oca za primer, dedu za obožavanje kolegu za oponašanje, prijatelja za poštovanje i čoveka za divljenje i sećanje.
- U sećanju treba tražiti utehu jer baš u tom prostoru mora biti mesta za našeg nežnog dugajliju, prefinjenog i eleganog sa osmehom koji je zarazan i koji leči. Godina prijteljstva sa Ljubišom je kao tri sa najboljima, a gluma kao najbolja terapija. Samardžić sada ide u nebeski bioskop u kojem čekaju bolji filmovi nego ovde - kazala je Blagojević.
Scenarista i dramaturg Đorđe Milosavljević napomenuo je da je Samardžić bio očinska figura koja je bdela nad generacijama fimskih radnika.
- Njegova srčanost i srdačnost dotakli bi svakoga ko bi ušao u neveliku kancelariju gde je pored venecijanske nagrade i zlatnih Arena bila šolja za čaj. Naš Ljubiša je bio emotivna, intelektualna, umetnička i ljudska elementarna sila. Neko kome ne mogu ništa godine i udarci koje je primao. Primio je onaj najteži, gubitak sina Dragana - kazao je Milosavljević.
Dubravka Lakić, novinarka Politike kazala je da je Ljubiša voleo ljude.
- Delio je svoj osmeh ljudima. Uvek je i usvakoj ulozi bio svoj, harizmatičan i vanserijski talentovan. Veliki kreativac i pendantan u svakom poslu. Ako je iko umeo da sa lakoćom uđe u srca gledalaca i da ih okupa srećom onda je to bio Ljubiša. Ljudi sa takvim darom retko se rađaju. Bio je jedinstven i neponovljiv - kazala je Lakić.
Glumac Dragan Petrović Pele istakao je da Samardžić bio zbirno mesto svih scenskih znakova.
- Bio je suprug, deda, otac, deda, scenarista, reditelj, glumac...Postoje ljudi koji ne mogu da umru i više volim da kažem da Ljubiša trenutno nije dostupan. Postoji njegov legat u Kinoteci i pogledajte tu kakva je karijera ostala iza Ljubiše Samardžića - kazao je Petrović.
Glumac Milan Vasić se prisećao da je kao dečko iz daleke Kosovske kamenice imao želju da upozna Ljubišu Samardžića.
- Ljubiša mi je otvorio filmska vrata što je za svakog mladog glumca najteže. Biću mu zahvalan do kraja života na tome - kazao je Vasić.
Od Ljubiše se oprostio i reditelj Marko Novaković koji je nabrojao imena većine likova koje je Samardžić tumačio.