Velika suša uništila rod širom Srbije: Vlada ne spasava agrar
Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.
- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.
Nema osiguranja
Kada doživimo velike štete u agraru, svi nam kažu da smo sami krivi jer se nismo osigurali. Pa postoji osiguranje od požara, grada i oluje, a nadoknada je vrlo skromna i iznosi oko 40 odsto od prinosa. Ali, nažalost, osiguranja od suše nema - jada se Kiš.
- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.
Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.
- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.
On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.
Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.
- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.
- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.