Preti skandinavski udar na finansijski poredak sveta, šta će biti sa Srbijom?
Fond, koji trenutno upravlja sa 987 milijardi dolara imovine, od čega je trećina uložena u obveznice, odnosno dug, u budućnosti bi mogao da ulaže samo u državne i korporativne obveznice denominirane u evru, američkom dolaru i britanskoj funti.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije za Sputnjik objašnjava da se ovde radi o portfolio menadžmentu, odnosno principu upravljanja svojim ulaganjima, i da je ovaj fond očigledno procenio da toliko ulaganje u različite obveznice ne doprinosi diversifikaciji plasmana, pa je to rešio da suzi na manji broj zemalja i to upravo u evru, britanskoj funti i američkom dolaru.
- Dakle, Naftni fond izlazi iz glavnih valuta - japanskog jena, švajcarskog franka, kanadskog dolara, kao i valuta nekih drugih zemalja. Naravno, to nije toliko spektakularno značajno jer on već drži jedan deo sredstava u dolaru, funti i evru, tako da ono što se može očekivati jeste da će valute zemalja iz kojih fond izlazi oslabiti u nekoj meri - kaže dr Grubišić.
Prema njegovim rečima, vrlo je važno i to kako će se ponašati drugi veliki investitori i da li će pratiti jedan ovako veliki fond.
- Da li će i oni, kada se "povuče noga", isto tako izaći iz tih obveznica? Zato je u ovom trenutku teško proceniti ukupan efekat koji bi na globalnu ekonomiju mogao imati ovakav potez Norveškog naftnog fonda, ali će svakako doći do nekog privremenog slabljenja tih valuta, dok se čitava ta operacija ne završi, a te države će, u zavisnosti od toga koliko ih je ovaj fond finansirao, odnosno koliko je procentualno učešće u ukupnom javnom dugu tih zemalja, biti primorane da dug refinansiraju. Dakle, mogla bi da skoči cena duga tih zemalja - napominje Grubišić.
Kada je reč o našem regionu, profesor Grubišić kaže da podaci govore da Naftni fond ima neki deo samo u slovenačkom javnom dugu, odnosno slovenačkim o državnim obveznicama.
- Slovenija je deo evrozone, tako da ovaj fond ne ide striktno na evroobveznice država, već izlazi iz nekih malo slabijih zemalja periferije unutar evrozone. Dakle, Slovenija bi mogla da dođe u situaciju da mora da da refinansira taj dug. Što se Hrvatske tiče, Naftni fond nema udela u državnim obveznicama, ali ima u nekim korporativnim deonicama nekoliko hrvatskih kompanija, koje bi mogle da izgube vrednost. U Srbiji ovaj fond nema učešće ni u srpskim državnim obveznicama niti u deonicama srpskih kompanija, a to je, čini mi se, za nas i najznačajnije u ovoj priči - kaže Grubišić.