Sve bedniji život u Srbiji: Meso na grame, lekovi na komad
Najugroženije su porodice sa troje ili više dece, potom nezaposleni, ali i mladi uzrasta od 18 do 24 godine. Manji rizik od pada u siromaštvo je kod starijih od 65 godina, jer su penzije redovne.
Stručnjaci kažu da su i niske plate okosnica rizika od siromaštva i da građani sve češće ne mogu da priušte osnovne stvari za život.
Stanovništvo starije od 15 godina
Zaposleni 2.160.000
Sezonski i radnici na crno 570.000
Nezaposleni 713.000
Na školovanju 442.000
Nesposobni za rad 283.000
Bakšiš za platu
- Bez obzira na priče o rastu stope zaposlenosti, kvalitet poslova je vrlo nizak i slabo plaćen, a sve je više zaposlenih u sivoj ekonomiji. Takođe, tu su i ljudi koji imaju samo povremene ili sezonske poslove. Oni rade manje od dva meseca godišnje - kaže Jelena Žarković - Rakić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Bogati sve bogatiji
Veliki je jaz između siromašnih i bogatih. U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih. Po tom pokazatelju je nejednakost u našoj zemlji izraženija nego u bilo kojoj članici EU gde je prosek 5,2 puta, pokazao je izveštaj Eurostata.
Ima i onih koji su na ivici egzistencije iako rade. Primer su zaposleni u Goši kojima je poslodavac dužan zarade za oko godinu i po dana.
Mladi najsiromašniji
Do 18 godina 30,2 odsto
Od 18 do 24 godina 32,7 odsto
Stariji od 65 godina 19,1 odsto
Porazan je podatak da u zemlji ima više od 700.000 nezaposlenih, a da čak 580.000 ljudi prima neki vid socijalne pomoći, dok posao prema anketama ima nešto više od dva miliona ljudi. Tu se računaju stalno zaposleni i radnici na određeno vreme.
Zaposleni traže povećanje cene radnog sata. Nadležni obećavaju povišice, a radnici se plaše da će biti biti kozmetičke prirode, odnosno uvećane za nekoliko stotina dinara, što je kap vode u moru.
Ranka Savić: Ulepšana stvarnost - Život od 210 evra
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da zvanična statistika u zaposlene računa i one koji 15 dana rade za tezgom na zelenoj pijaci, čime vlast ulepšava stvarnost.
- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po mojoj proceni broj nezaposlenih je čitav milion, dok je broj zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. Znate, ovde se 200 ljudi dnevno zaposli, a u istom danu 300 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.
Ona procenjuje da je siromašnih oko 40 odsto.
- Kad idemo kroz sela i manje gradove po Srbiji vidimo da rade samo ambulante, škole i državna uprava. Niko drugi ne radi - kategorična je Ranka Savić.
Zvanično, prosečna plata u Srbiji je oko 400 evra, ali naša sagovornica ukazuje da većina radnika prima platu oko 25.000 dinara ( oko 210 evra).
- Ta suma nije dovoljna za podmirivanje komunalija i hranu čak u slučaju da rade oba roditelja. Sirotinja bukvalno živi na hlebu i parizeru - kaže Savić.
Krađe hrane
Radnici u Srbiji su napaćeni, ne veruju nikom, pa stoga dosad nije ni bilo masovnijih protesta u poslednjih desetak godina, a sindikati služe samo za povremenu raspodelu polutki i brašna.
Svaka četvrta porodica u Srbiji meso za ručak može da priušti tek svakog drugog dana, dok čak polovina domaćinstava u kući nema ušteđeno ni 10.000 dinara (oko 80 evra) za nepredviđene troškove. Dakle, ako se neko od ukućana razboli, većina građana je primorana da zajmi novac.
Samo Rumuni gori
Srednji godišnji prihod po punoletnom stanovniku samo je u Rumuniji gori nego u Srbiji i iznosi 2.410 evra.
Srbija 2.591
Prosek EU 16.580
Sve češće se krade hrana iz prodavnica, ali i iz kuća. Lopovi masovno kradu zimnicu i meso iz pušnica, a zadovoljni su i ako odnesu nekoliko litara paradajz soka. Na pijacama se cigarete kupuju na komad, lekovi na tablu, a meso se u kasapnicama već odavno pazari na 100 grama. Sve podseća na vreme sankcija, ali ne i kupovina ogreva na kilogram.
Branko Pavlović: Radnici obespravljeni - Glavno blago rođak u dijaspori
Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da je situacija katastrofalna.
- Siromaštvo se produbljuje i to je rezutat naše tržišne ekonomije. Procenat siromašnih u Srbiji bi bio još veći da se deo građana ne oslanja na rođake sa sela i doznake iz inostranstva - uveren je Pavlović.
Problem u Srbiji je što je zaposlenost vrlo promenljiva kategorija. Zaposleni začas postaju nezaposleni, jer su otpuštanja česta.
- Radnici gotovo da nemaju nikakva prava, a čim ostanu bez posla zapadaju u kategoriju siromašnih sve sa porodicama - kaže Pavlović.