"Kulturna baština Srbije doslovno visi o koncu"

Glavni način očuvanja, ali i promovisanja srpske baštine jeste njena digitalizacija, koja bi trebalo da počne iz jedne čvorne institucije u SANU - Audio-vizuelnog arhiva. U trenutku kada u punoj meri bude osposobljen za rad, Audio-vizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU biće jedna od referentnih institucija u kojima bi se u digitalnom obliku čuvalo srpsko kulturno, umetničko i naučno nasleđe. 

Kopredsednik Odbora za kreiranje ove jedinice u okviru Akademije je dopisni član SANU Aleksandar Kostić. 

- Svesni smo da taj zadatak je daleko od jednostavnog. Nije stvar samo u prostoru i opremi - postajemo svesni da ovo postaje postavljanje temelja jedne strateški važne institucije. Njen značaj dugoročno gledano nas obavezuje da ovom poslu pristupimo sa krajnjim oprezom i ozbiljnošću - objašnjava on.

Sedište novog arhiva biće prostor u Ulici Vuka Karadžića u Beogradu, koji bi trebalo da se adaptira za tu namenu.

Očekuje se da će prvi sadržaji biti digitalizovani u prvoj polovini sledeće godine, a za početak, biće prikupljeni svi audio i vizuelni zapisi akademika od osnivanja SANU, radiće se kompletna digitalizacija "Novina serbskih", prepiska Vuka Karadžića, a biće zaštićena i neverovatna kolekcija od 850 negativa Riste Marjanovića, čoveka koji je najznačajniji fotograf u našoj istoriji. 

- Stanje u kom se decenijama nalazi Arhiv SANU, posebno arhiv u Sremskim Karlovcima, u kojim se nalaze kulturna dobra od zaista nemerljivog značaja, je takvo da koliko god vam to zvučalo brutalno s moje strane, osećam se gotovo kao zločinac - kaže predsednik SANU Vladimir S. Kostić i dodaje:

- Kad vidite beleške jednog Jovana Cvijića, koje su požutele ili knjige iz kojih je neka stranica pocepana, kada se suočite da ne možete ni da nađete sve knjige od pre 40 ili 50 godina, onda ako je čovek pristojan, mora da oseti sramotu. Ja se pomalo osećam i krivim i osramoćenim. Ono što smo dosad uradili nije dovoljno.