Zaharova odgovorila Merkelovoj: Možda su "ruski hakeri“ upali u server kandidata za nemačkog kancelara
Zaharova je podsetila na reakciju u sali tokom Minhenske konferencije 2015. godine, kada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov takođe pomenuo pitanje pridruživanja Krima u kontekstu ujedinjenja Nemačke.
"Da li je neko mogao da zamisli pre nekoliko godina da će nemačka kancelarka razrešiti složenu krimsku dilemu, pominjući je u kontekstu ujedinjenja Nemačke? Jer, kada je 2015. Sergej Lavrov na konferenciji u Minhenu, govoreći o krimskom referendumu, podsetio da je ’ujedinjenje Nemačke održano bez ikakvog referenduma, a mi smo bili aktivne pristalice toga‘, publika je obamrla od negodovanja - salom je prošao talas šuškanja, koje je prešlo u žagor. Sada pominjanje Krima i ponovnog ujedinjenja Nemačke, i iako nespretno izraženo, predstavlja gledište nemačkog rukovodstva", napisala je Zaharova na svojoj Fejsbuk stranici.
Ona je dodala da "sada imamo dodatni čvrsti argument koji jasno ukazuje na istorijsku pravdu onoga što se dogodilo. Narod Rusije i Krima, a ne Krima i Ukrajine, nije podeljen po sopstvenoj volji, što je potvrđeno ne samo referendumom 2014, nego i referendumima, kao i pokušajima da se oni održe od raspada SSSR-a.“
Zaharova se, takođe, našalila da bi tema sa "ruskim hakerima“ mogla ponovo da se pojavi nakon reči Merkelove o Krimu.
-Ali sa druge strane, ne isključujem mogućnost da sutra nemački mediji napišu da su ’ruski hakeri‘ kojima Nemci aktivno zastrašuju, ovog puta hakovali ne server predizbornog štaba, već direktno kandidata? Ali, i u jednom i u drugom slučaju bi čika Frojd bio zadovoljan- rekla je Zaharova.
Pročitajte još:
* Merkelova o Krimu: Setite se ujedinjenja Nemačke
* Merkelova poručila Moskvi: Ovo je uslov da vam ukinemo sankcije
U nedelju je nemačka kancelarka Angela Merkel, u intervjuu za "Frankfurter algemajne“, komentarišući pitanje ujedinjenja Krima, izjavila da je to isto kao da se u vreme DDR pomirilo sa postojanjem dve nemačke države, umesto da se težilo ujedinjenju.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.