U Srbiji otrovni i vazduh i voda
- Analize su pokazale tačno stanje po opštinama, gde su crne tačke i koje aktivnosti treba preduzeti da bi se problem rešio - rekla je Paunovićeva.
Crna trojka
Najcrnje tačke su Beograd, Valjevo i Užice. Koliko je situacija crna - dokazuju posledice srpskog uzdaha koje mogu biti kobne. Struka tvrdi - zagađeni vazduh, osim što razboleva pluća, sve više dovodi i do moždanog ili, pak, udara srca.
Stručni saradnik Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Uroš Rakić, koji je godinu dana radio na analizi uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsavremenijeg softvera SZO, ističe da su podaci potvrdili da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana.
Kako je precizirao, urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot-dioksida (NO2) i ozona (O3), a u 11 gradova urađena je i analiza koliko emisija suspendovanih čestica (PM10) u vazduhu utiče na zdravlje.
- Ukoliko bismo zagađenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio - kazao je Rakić i naveo da su analize pokazale najveća zagađenja izmerena u Beogradu, Užicu i Valjevu.
Nema merenja
Koliko vlada mari za zdrav vazduh pokazuje podatak da od 45 nacionalnih mernih stanica za kvalitet vazduha, pojedine ne rade godinama. Dakle, ne znamo najbolje ni šta udišemo. Da to mora da se menja ne poriče ni ministar ekologije. Na pitanje - kada - nema precizan odgovor.
- Pa čim pre, mi ne možemo preko noći da uradimo sve na čemu se insistira. Da nam vreme nije saveznik nije, ali da znamo šta hoćemo - znamo sigurno - kaže ministar Goran Trivan.
Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO Branislava Matić Savićević istakla je da zagađeni vazduh najviše izaziva respiratorna oboljenja, ali sve više i moždane udare i srčana oboljenja.
- SZO je sa agencijom za istraživanje raka UN 2014. potvrdio da zagađenje česticama ima kancerogena svojstva. To ne znači da je svaka praškasta materija kancerogena, ali mora se imati u vidu da se na veliki broj čestica u vazduhu lepe štetne materije - kazala je ona.
Pomoćnik ministra za životnu sredinu Aleksandar Vesić naglasio je da pored zagađenog vazduha Srbiji najveći problem predstavljaju neprečišćene otpadne vode iz velikih gradova.
- Samo osam odsto voda na teritoriji Srbije se prečišćava, što znači da 92 odsto kanalizacije ispuštamo u reke, a to je veoma skup problem za rešavanje - kazao je on, navodeći da će Srbiju samo izgradnja infrastrukture u oblasti voda koštati više od pet milijardi evra.
Iz SZO su podsetili i da u Srbiji još uvek postoji veliki jaz u kvalitetu vodosnabdevanja urbanih i ruralnih oblasti. Kako je istaknuto, istraživanja su pokazala da 70 odsto vodovoda u seoskim sredinama mora da se popravi.