Dobro došli na ruski "Vostok": Avioni se lepe za tlo!
Stanica "Vostok" nalazi se na ledenom pokrivaču iznad starog istoimenog jezera. Devet meseci godišnje izolovana je od sveta.
Avioni se ne spuštaju na područje stanice, jer bi se u doba najvećih hladnoća zalepili za tlo čim bi se prizemljili. Visinska bolest je jedan od ozbiljnih problema na "Vostoku". Koncentracija kiseonika je ista kao na vrhu planine Elbrus. Česte su pojave depresije, lakrimacije (plakanje), glavobolje ili prekida disanja u snu.
Tokom prvih mesec dana provedenih na "Vostoku" čovek obično izgubi pet do deset kilograma.
- Video sam čoveka koji se razboleo čim je stigao. Da ga nisu odmah vratili, umro bi za nekoliko dana od hipoksije koju izaziva edem pluća - kaže član ekspedicije Sergej Bušmanov.
Na antarktičkom kopnu, na temperaturi od minus 82 stepena, tvrde oni koji su to doživeli, može se osetiti "slabašan miris karamele i vanile". Stanovnici "Vostoka" otkrivaju da ponekad imaju osećaj kao da dišu ispod vode.
- Ako želite da izađete, morate se vrlo toplo obući. Prvo sam stavljala kremu, zatim masku za lice, a onda sam se umotavala u toplu odeću. Trebalo mi je pola sata samo da se obučem - priseća se režiserka Jekaterina Jeremenko, koja je provela mesec dana na "Vostoku".
Na samom početku jedne zimske ekspedicije na "Vostok" 1982. godine, došlo je do kratkog spoja koji je izazvao požar na glavnoj dizel-elektrani. Aparat za gašenje požara nije radio na temperaturi ispod nule, a gašenje požara snegom nije bilo moguće jer istraživači nisu imali gas-maske.
U ovoj nesreći je poginuo jedan čovek, a dvadeset istraživača je ostalo bez struje i grejanja. Pokvarila se i oprema, sistemi za grejanje i peć. Hrana se mogla zamrznuti, a ni vode nije bilo jer su je istraživači pravili od snega uz pomoć električnog uređaja.
Neko se setio da se na obližnjoj opremi za bušenje nalazi pokvareni dizel-agregat. Doneli su ga u stambeni prostor i nakon nekoliko časova popravke agregat je proradio. Kontakt sa Moskvom bio je ponovo ostvaren, navodi "Ruski vesnik".