Nemačka afera sa hranom: Piletinom "truju" potrošače
Svetska zdravstvena organizacija je kolistin označila kao rezervni antibiotik kojem se pribegava samo kod teških infekcija, kada lečenje konvencionalnim supstancama nije dovoljno.
On se koristi od 1950. godine protiv bakterijskih upala, ali zbog jakih sporednih efekata, posebno na bubrege - vrlo retko. Sada se to promenilo.
Sve češće se lekari vraćaju kolistinu jer mnogi uobičajeni antibiotici gube svoje dejstvo.
Najavljeno smanjenje primene
Ministar Šmit je najavio redukovanje primene kolistina u masovnom uzgoju. To će biti teško ostvariti, jer farmeri moraju da obaveste nadležne službe koje antibiotike daju životinjama, ali ne i u kojim tačno količinama, zaključuje se u tekstu "Fokusa".
Međutim, što je češća primena ovog antibiotika, brže nastaje otpornost bakterija na kolistin. Evropska agencija za medikamente (EMA) zbog toga želi da smanji upotrebu ovog antibiotika za 65 procenata. Nemačka spada u zemlje koje kolistin često primenjuju.
Naučnici Univerziteta u Cirihu su prošle godine vršili probe pilećeg i ćurećeg mesa i u 40 odsto proba su pronađene kolistin-rezistentne bakterije.
Neki medicinari traže zbog toga zabranu ovog antibiotika za domaće životinje. Savezni ministar poljoprtivrede Kristijan Šmit, međutim, odbija predlog jer bi zabrana korišćenja mogla da utiče na lečenje životinja.
