Zabito selo na Pešteru konačno dobilo vodu: Gorštaci utolili žeđ
Mada problem nestašice vode još nisu kompletno rešili, vratio se osmeh na lica stotinak gorštaka koji, uprkos svim patnjama kroz koje su prošli, još veruju u opstanak na svojim ognjištima i na surovoj Pešterskoj visoravni...
Crkavala stoka
- Cela Pešter je žedna, ali u Crvskom je bilo najgadnije, baš kritično. Stoka je crkavala bez vode, žeđ je ugrožavala i živote ljudi... Nismo mogli da čekamo rekonstrukciju Pešterskog vodovoda, niti da se oslonimo na slanje vode cisternama, nije bilo ni vremena za kopanje kanala i ukupavanje vodovodnih cevi... Sa izvora Vrućak u selu Višnjevo, udaljenom od Crvskog sedam kilometara, vodu smo plastičnim cevima, prirodnim padom i "površinski" spustili do Crvskog, brzo su napunjene cisterne, napojena je stoka, stada su spasena, meštani su odahnuli - priča Mića Kaličanin, zamenik predsednika opštine Sjenica, koji je, zajedno sa predsednikom opštine Hazbom Mujovićem i odbornikom iz MZ Bare Acom Biočaninom i sa meštanima Crvskog, realizovao ovu neobičnu akciju...
- Angažovali smo traktore i svu raspoloživu mehanizaciju, tri dana radili smo dan-noć da bismo cevi dovezli do polaznih pozicija i spuštali ih nepristupačnim terenima. Hvala bogu, nismo više žedni i ne patimo se, ali posla još ima - priča Radojica Jelić, žitelj Crvskog, i naglašava da će meštani, svojom snagom, mehanizacijom i novcem, u granicama svojih mogućnosti pomoći opštini koja je konačno rešila da im trajno reši probleme sa vodosnabdevanjem...
Sjenica nam vratila nadu
- Godinama upozoravamo opštinu i državu da nam zbog žeđi preti propast... Pomagali su nam obično cisternama i to tek kad se uplaše da ćemo da pocrkamo... Zimi su putevi neprohodni, pa cisterne ne mogu do polovine sela, tada obično topimo sneg i tako spasavamo stada. Mnogi su se baš zbog vode odselili, pola Crvskog živi u Kragujevcu, pola na Pešteru, mislili smo da nam ovde nema života. Opštine Sjenica vratila nam je nadu da će se bar nešto promeniti - priča Drago Smolović, starina iz Crvskog.
Izdržali golgotu
- Tvrdi smo mi Pešterci, šta smo sve izdržali i istrpeli za ovih 10 godina znaju samo naše duše... Pešačili smo i po sedam ili deset kilometara za flašu ili kanister vode. Donosili smo vodu na konjima, u buradima, na traktorima... Ne zna se kada je gore: leti kada zvezda upeče, a krš se ugreje kao mesečina, ili zimi kad led okuje celu visoravan i kad od mraza pucaju drvo i kamen - priča Nikola Radević, žitelj Crvskog...
Kupala sam decu "kap po kap", flašom vode... Kakav je to život kada na 40 stepeni litar vode morate da delite na kašičicu. Izdrži duša ljudska sve, biće valjda sada bolje, prvo ću da okupam decu i spremim ih za školu, pa da dobro napojim i napaćenu stoku od koje svi u Crvskom živimo - priča Svetlana Jelić dok kofama iz Višnjeva tek pristigle vode spasava svoju danima žednu junad.
- Siromašna smo opština, po površini jedna od najvećih u Srbiji. Ne možemo sami da se izborimo sa ćudima prirode na Pešteru, a pomoć države često izostaje. Ipak, stvari se pomalo menjaju, Vlada Srbije obezbedila je sedam miliona evra za rekonstrukciju Pešterskog vodovoda, dugačkog 70 kilometara, koja će trajati pet godina.
- Još mnogo sela nam je žedno, posebno je ovih dana kritično u Biocima, Trijebinjama i na planini Giljevi, vodu im šaljemo cisternama, ali to je samo kap u moru, treba preživeti do 2022. godine kada bi rekonstruisani Pešterski vodovod trebalo da napoji sve žedne žitelje "srpskog Sibira" - ističe Mića Kaličanin.
Spasavala ih surutka
Meštani Crvskog naglašavaju da im je u svim kritičnim situacijama žeđ gasila surutka...
Stoka može da pije i sa prljavih bara i sumnjivih bunara, a ljudi ne mogu... Zato kad nemamo čiste vode za piće pijemo surutku koje, s obzirom na to da smo stočarski kraj i da od mleka pravimo sir, imamo u izobilju... No, ni surutka ne može uvek da zameni vodu - priča Svetlana Jelić.