Rehabilitacija najvećeg srpskog izdajnika (6): Knez našao svog patrijarha
Izvori vele da je sabor sazvao sam knez Lazar, a drugi oblasni gospodari se ne pominju. Očigledno je u međuvremenu porasla moć kuće Hrebeljanovića. Posle pobede nad Radičem Brankovićem, Lazar je proširio svoju vlast u Podunavlju i Braničevu. Odmah je podigao manastir Gornjak, u kome je živopisan njegov lik.
Rehabilitacija najvećeg srpskog izdajnika:
2. Marko Kraljević oteo Brankovićku
3. Vuka knez Lazar smatrao sinom
Koristeći se okolnošću da je Carigradska patrijaršija ostala bez poglavara posle zbacivanja patrijarha Makarija krajem 1378. ili početkom 1379. godine, baš u to vreme Lazar je, izgleda, svrgao Jefrema. Srpski knez je uvek nastojao da se nadležnost Srpske crkve poklapa sa granicama srpske države. Za novog srpskog patrijarha izabran je Spiridon, koji uopšte nije bio po volji Carigradskoj patrijaršiji. On je odmah potvrdio kneževe darove manastiru Gornjaku.
Važno je znati i kako je na sve to gledao Vuk Branković, gospodar Kosova. Nije mogao biti ravnodušan niti nezainteresovan, jer se sve to i te kako ticalo i njega. U tom momentu, međutim, mogao je samo da posmatra šta radi knez Lazar.
Patrijarh Spiridon je datumirao dokumenta u Peći samo na početku patrijaršijskog služenja. Već 3. marta 1382. monah Dorotej i njegov sin Danilo izdali su povelju u Žiči o osnivanju manastira u Drenči. Povelju su svečano izdali u žičkom hramu Svetog Vaznesenja pred "patrijarhom srpskim kir Spiridonom" i pred celim "zborom velike crkve". Dakle, u Žiči se nalazio patrijarh Spiridon i ceo "zbor velike crkve".
Neki istraživači su i dosad s pravom uzimali da je Spiridon stolovao u Žiči. U svakom slučaju, u to vreme pitanje stolice srpskog patrijarha mora se posmatrati i kroz odnose Lazarevića i Brankovića. Tako je, dakle, Spiridon prešao da stoluje u zemlji Lazarevića. Patrijarh Spiridon je u svojim poveljama uporno i redovno isticao suverenu vlast kneza Lazara nad svim Srbima, uvek navodeći kneževu titulu samodršca.
Lazareva povelja Obradu Dragosaliću i Spiridonova potvrda pisane su istom rukom i istim mastilom, i to zelenim kojim se, kao što je poznato, služio patrijarh. Sve to je navelo neke istraživače da zaključe da je Spiridon sve vreme vlade kneza Lazara bio pokraj njega, te da mu je bio blizak saradnik i njemu podređen.
Tako je izborom Spiridona najzad došlo do zajedničkog istupanja i potpune podudarnosti delovanja kneza i patrijarha. Tim izborom prekinuta je neutralnost crkve i Lazar je, konačno, stekao preimućstvo nad ostalim oblasnim gospodarima. Kao što pokazuju povelje patrijarha Spiridona, crkva ga je priznala za suverenog, samodržavnog vladara svih Srba. To je bila najveća pobeda koju je knez Lazar izvojevao u životu. To je, ujedno, bio i najveći poraz Vuka Brankovića.
Ćutanje episkopa
Značajno je da episkop Marko, učenik patrijarha Jefrema i važan hroničar svog doba, ćuti o Spiridonu, iako napominje da je novi patrijarh izabran po Jefremovom savetu. Iako je o njemu morao dosta znati, ništa nije želeo da saopšti. Zadovoljavajući se izrazom "postavljajut Spiridona na patrijarški presto", kao da je namerno rešio da što više prećuti o novom patrijarhu. Istraživači su iz ovog ćutanja zaključili da starost i zamor nisu bili jedini razlozi zbog kojih se Jefrem povukao. Ćutanje episkopa Marka, koji je i dalje ostao uz zbačenog patrijarha Jefrema, imalo je duboke razloge.