Za Beograđane 9.000 jeftinih stanova
Da podsetimo, još pre dva meseca bilo je najavljeno da bi izgradnja prvih 5.000 stanova u Beogradu mogla da počne krajem ovog avgusta. Kupci prvog stana na mestu kasarne ”4. jul” u Beogradu kvadrat će plaćati manje od 1.200 evra, a cena za ostale kupce će biti niža od 1.290 evra za kvadrat.
A kad je reč o placu na Novom Beogradu, za njega su se pre dve godine grčevito nadmetali Filip Cepter, koji je čak ponudio 121 milion evra, Petar Matić, vlasnik MPC-a, i Goran Novaković, vlasnik Meridijan grupe.
U akciju ”jeftinih stanova”, posle socijalista i demokrata, uključuje se i treći koalicioni partner - G17 plus. Predlog Ministarstva ekonomije je da se, kada IMT ode u stečaj, na njegovom placu sagrade jeftini stanovi. Deo tih nekretnina otišao bi na namirenje poverilaca, a ostatak bi bio ponuđen na tržištu. Prema preliminarnim procenama na tih 36 hektara moglo bi da bude sagrađeno 200.000 kvadrata ili 4.000 stanova.
Budući da se deo placa nalazi u prvoj, a deo u drugoj zoni, prema vladinoj uredbi cena kvadrata ne bi trebalo da bude viša od 1.600 evra, koliko je propisano za drugu zonu. Istina, prva zona nije obuhvaćena ovom uredbom pa se i ne zna kolika bi bila cena kvadrata, ali ona trenutno na tržištu dostiže i do 2.000 evra.
Inače, posle neuspele privatizacije IMT-a najavljivano je da će ovaj atraktivni prostor biti rasparčan i prodat kao komercijalni placevi, pri čemu bi (prema tadašnjim procenama) država zaradila i do 240 miliona evra.
Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije, potvrđuje da je ta lokacija u planu za izgradnju jeftinih stanova i smatra da je bolje sagraditi takve stanove nego držati plac zarobljen fabričkim halama.
Nebojša Nešovanović, konsultant za nekretnine, naglašava da Beogradu nedostaje oko 30.000 stanova i dodaje da je, "ako bi država IMT-ovo zemljište dala na licitaciju, malo investitora koji su trenutno spremni da kupe toliki plac".
"I da ga kupe sigurno bi taktizirali i ne bi gradili ceo blok odjednom nego postepeno u narednih deset godina. Efekti na građevinsku industriju i tržište nekretnina bili bi mali. Ali, ako bi se primenio model kao u kasarni „4. jul”, korist bi bila dvostruka. Tržištu bi bio isporučen veliki broj stanova što bi oborilo sada visoke cene zbog izuzetno male ponude", ističe Nešovanović.
Da država u tom slučaju ne bila na gubitku, smatra i Đorđo Antelj, vlasnik Gemaksa. Državi je prioritet da zaposli građevinsku operativu i industriju, a pri tom, kaže, može i da zaradi od PDV-a, poreza na profit i zarade. Antelj uverava da obe lokacije mogu bez razmišljanja da se aktiviraju, jer su u Beogradu potrebni jeftini i mali stanovi od 30 do 50 metara kvadratnih.
On to objašnjava time da "Gemaks gradi u naselju Reva, na levoj obali Dunava, stanove od 920 evra po kvadratu, a potražnja je tolika da bismo odmah mogli da prodamo 20.000 stanova. Skupi stanovi od po 3.000 i 4.000 evra po kvadratu mogu da se grade samo na Dedinju i Senjaku, a u ostalim delovima grada nemaju kupce".