Hrvati ljuti: Borili smo se da uđemo u EU, a sad nas iz nje guraju

"S nama onaj ko želi, a ko neće..."

Posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj 24. septembra, Francuska će izaći sa deset konkretnih predloga o reformi Evropske unije nakon Bregzita: deo zemalja će se jače integrisati, a ko neće, ostaće na margini.

- Moramo da razmišljamo o Evropi u više formata, da idemo napred s onima koji to žele, a da nas ne ometaju države koje ne žele - što je njihovo pravo - da idemo ni tako brzo, ni tako daleko - najavio je francuski predsednik Emanuel Makron u govoru ove nedelje.

- Bregzit je upozorenje da Evropa mora da bude inovativnija ako želi da izbegne raspad - upozorava Makron.

Francuska i Nemačka zalažu se za jaču integraciju evrozone, za zajednički budžet i ministra finansija. Hrvatska nema evro, nije ni u Šengenu, a mesecima nas politika predsednice Kolinde Grabar Kitarović zbližava s evroskeptičnim zemljama sa margine Unije pre nego sa Nemačkom i Francuskom kao glavnim osovinama EU. Da li je Hrvatska već sama sebe izgurala na margine EU?, pitaju se hrvatski mediji.

"Kolinda se ponaša kao da je slepa"

- Vlada i predsednica Hrvatske ponašaju se kao da su slepi, Čim je Makron pobedio, odmah sam rekao šta nas čeka nakon izbora u Nemačkoj. Kritikovao sam politiku tri mora predsednice koja nas gura na istok. Zbog glupog vezivanja uz zemlje s protivbriselskim vladama propuštamo dodatno da se zbližimo s prirodnim saveznicima poput Nemačke, Italije i Austrije - kaže za "Jutarnji list" evroparlamentarac Ivan Jakovčić i dodaje:

- Ponašamo se kao da ne razumemo šta se u Evropskoj uniji događa. Jasno je da se stvara EU u dve brzine, niko neće čekati Poljsku i Mađarsku koje se opiru svemu što dolazi iz Brisela.

Hrvatska i Bugarska najmanje razvijeni u EU

Za Hrvatsku je ovo posebno dramatičan momenat, upozorava evroparlamentarac Tonino Picula (SDP), jer se, ističe, otvara pitanje da li će scenario Evrope u više brzina odgovarati članicama koje su ionako odmakle napred i da li se ovako stvara neka vrsta EU unutar EU, kao i da li će onda ovima koji ostaju spolja biti još teže da ih sustignu?

"Hrvatska se nalazi u žrvnju, na nama se prelama razlika između Severa i Juga, Istoka i Zapada", piše "Jutarnji".

Ekonomski, ukotvljeni smo na Jugu, kao najslabije razvijena članica uz Bugarsku, a politički se, opisuje Picula, nalazimo usred podele Istok-Zapad, koja je potencirana 2015. kad zemlje Višegradske grupe počinju da preispituju vrednosti na kojima počiva EU, ne iskazujući solidarnost prema azilantima i ekonomskim migrantima.