Uskoro će svi biti ministri

Ovako je srpski komediograf Branislav Nušić razmišljao 1890. godine:

  

"Bože moj, kako li bi to izgledalo kad bih ja bio ministar? Stekao bih mnogo prijatelja, i saznao da je moja porodica vrlo velika, jer bih vrlo često dobijao pisma koja bi počinjala sa: 'Mili moj sinovče, otkad već mislim da ti pišem...'.

Počeo bih da se navikavam da i sam verujem u ono što kažem, jer bih imao često prilike da govorim ono što bi mi bilo teško verovati. Opozicioni listovi nazivali bi me upropastiteljem države, državnom raspikućom, ubicom, lopovom i raznim drugim imenima koja su potrebna da bi što kitnjastiji bili uvodni članci.

Kopkali bi po mojoj istoriji i pronašli kako se zbog mene neka devojka otrovala, kako sam ja upravo kriv što je neki moj daleki rođak skočio u Savu. Pa još to sve možda za to tričavo zadovoljstvo da, posle ostavke kabineta u kome sam, sagradim sebi, kućicu, dve? Ne, ne, boga mi, neću.

Volim ja svoj krasni mir nego ona klicanja kad dođeš na vladu i priređivanja mačijih muzika kad padneš sa vlade. Što kažu žene, volim ja drugog da grdim, nego drugi mene.

Ali, na žalost, kanda će u nas skoro doći vreme gde prestaje to 'neću'. Doći će vreme gde će se morati biti ministar, i jednog dana nemojte da vas u zakonu o činovnicima iznenadi kakav novi paragraf: 'Niko u Srbiji ne može dobiti službu dok ne odsluži kao ministar rok od dva meseca'."