Nakaradna ekonomska politika Srbije: Plaćaju penale, daju u bescenje
Ukupan dug Galenike je 71 milion evra, ali je sa bankama dogovoreno da se on diskontno otkupi za 25 miliona. Sindikalci u firmi su uvereni da će prodaja Galenike posle šest pokušaja uroditi plodom. Stručnjak za strane investicije Milan Kovačević ipak ne veruje da će država prodati ovu firmu.
Godišnje ispari 750 miliona evra
Država godišnje na ime subvencija, poreskih olakšica i nekomercijalnih kredita izdvoji 720 do 750 miliona evra. Uglavnom se daje tzv. vertikalna pomoć, tačno određenim firmama, umesto da se pomoć rasporedi na više preduzeća, kaže dr Prokopijević.
- Sve je manja verovatnoća za to. Država veliko poresko potraživanje pretvara u svoj kapital, a to je skriveni oblik uzimanja i davanja novca. Galenika je u lošem stanju, pa je po mom mišljenju stečaj izvesniji - kaže Kovačević.
Postavlja se pitanje da li je država mogla da sačuva ovu važnu kompaniju u svom vlasništvu i da pomogne subvencijama kao što pomaže velike energetske sisteme, gde je davanje novca praktično bacanje u rupu bez dna.
Ekonomista Mlađen Kovačević je ubeđen da je država mogla da zadrži Galeniku u svom vlasništvu.
- Izdvaja se za sve i svašta, Galeniku je bilo moguće sačuvati, ali katastrofalna kadrovska politika ovu firmu dovela je na rub propasti - uveren je dr Kovačević.
Osim ogromnih subvencija, Srbija je gubila brojne arbitraže i tu su isparile desetine miliona evra!
Zbog čega investitori često tuže, a potom na sudu dobiju državu i njena preduzeća?
Kompaniji ICN Milana Panića, nekadašnjem vlasniku Galenike, svojevremeno je isplaćena odšteta od 28 miliona. Još skuplje je koštao slučaj Satelit za spor sa kompanijom Imidžstar. Država je na kraju ostala kratkih rukava i isplatila 35 miliona evra.
Državne firme u Norveškoj
- Jedna od najbogatijih država na svetu Norveška u državnom vlasništvu ima oko 20 kompanija. Sve posluju odlično zahvaljujući dobrom menadžmentu. Mogli smo sačuvati Galeniku, i na taj način zarađivati, umesto što je sada očerupanu nudimo u bescenje - kaže dr Kovačević.
Parking servis je morao da plati deset miliona dolara izraelskoj of-šor kompaniji Elektronikal end automejšn, a nešto više, 12,1 milion dolara, dobio je američki Junivrld biznismena srpskog porekla Srbe Ilića, nakon spora u vezi sa privatizacijom Putnika.
Ne zna se koliko je arbitražnih sporova u toku. Mediji tvrde da sporove protiv Srbije vode firme poput Mera investment fonda Marka Miškovića. Pominje se i slučaj belgijske kompanije Energozelena koja je nameravala da u Sremu izgradi postrojenje za prečišćavanje životinjskog otpada, ali je, kako se nagađa, zbog nesprovođenja srpskih zakona odustala od te namere.
Srž ovih problema, slažu se poznavaoci, jeste u činovnicima. Državni službenici često ne poznaju dovoljno sve obaveze koje je država preuzela potpisivanjem brojnih bilateralnih ugovora o zaštiti stranih ulaganja.
Odredbe se krše, a sve završava na sudu. Država gubi sporove i plaća štetu parama iz budžeta.
- Nema dovoljno odgovornosti ljudi koji se nalaze u upravama državnih kompanija. Državni službenici su nedovoljno zainteresovani i nestručni. Potpisivanje ugovora trebalo bi prepustiti ljudima koji poznaju međunarodno pravo - kaže ekonomista Miroslav Prokopijević za "Vesti".
Prema njegovim rečima sve ide preko leđa građana, a naš sagovornik priznaje da nikad nije čuo da je država dobila neki spor. On kaže da direktori državnih firmi mnogo ne haju za to, jer sve ide na teret budžeta, tj. narodne grbače.