Okršaj Merkelove i Šulca: Ko je favorit?

Nemački međunarodni radio navodi da izborna kampanja u Nemačkoj ulazi u vruću fazu. Naime, danas se održava televizijsko sučeljavanje između Angele Merkel i Martina Šulca: Kancelarka iz redova demohrišćana i njen izazivač Martin Šulc iz redova socijaldemokrata će u udarnom terminu od 20:15 na četiri najveća nemačka televizijska kanala 90 minuta odgovarati na pitanja novinara. Institut za ispitivanje javnog mnjenja Forsa kaže da svaki drugi Nemac namerava da gleda taj TV duel.

Šulcova poslednja šansa

DW navodi da se u mnogim nemačkim medijima ovaj TV duel smatra poslednjom šansom Šulca da pridobije birače. Ali, kako je saznao institut za ispitivanje javnog mnjenja Infratest-Dimap u telefonskoj anketi sa 1.000 birača - ta šansa je veoma mala. Naime, 64 odsto anketiranih Merkelovu vide kao pobednicu, dok samo 17 odsto smatra da bi Šulc mogao proći bolje u tom sučeljavanju. Merkelova je viđena kao pobednica čak i među pristalicama SPD-a. Velika većina ispitanika iz ostalih stranka - CDU, FDP, Zeleni, AfD i Levica - veruje više u kancelarku.

DW objašnjava da su ti rezultati inače slični onima iz 2009. godine, kada je u TV duelu učestvovao socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, dok je 2013. godine Merkelova imala lošiju startnu poziciju protiv kandidata SPD-a Pera Štajnbrika.

Navodi se da je Merkelova u prednosti kod birača i po tome što bi je svaki drugi direktno izabrao za kancelarku. Kod Šulca je to svaki četvrti. Ali, kad se pogled baci detaljno unutar stranaka, onda je slika drukčija: Tri četvrtine SPD-ovih birača bi glasalo za Šulca. A i kod Levice je Šulc omiljeniji nego Merkelova - ali ne i kod Zelenih.

Međutim, oboje su izgubili na rejtingu: Šulc ima najmanju podršku do sada, a i popularnost Angele Merkel je opala za čitavih osam procenata.

S kim će Merkelova da vlada?

DW postavlja i pitanje s kim bi Merkelova trebalo da vlada ukoliko (p)ostane kancelarka i odgovara da su po tom pitanju zabeležene znatne promene u odnosu na proleće ove godine. Podrška birača takozvanoj crno-žutoj koaliciji CDU/CSU i FDP, u odnosu na april je porasla za sedam procenata - dok je za tih sedam procenata opala podrška koaliciji CDU/CSU i SPD-a - koja je aktuelno na vlasti. Uprkos smanjenoj podršci, ipak tu takozvanu veliku kolaciju i dalje želi većina birača.

Pad popularnosti od pet procenata je zabeležen i kad je u pitanju moguća crno-zelena koalicija, dakle CDU/CSU i Zeleni. Opcija o kojoj se aktuelno u političkom Berlinu najviše raspravlja je takozvana "Jamajka-koalicija", odnosno moguća koalicija CDU/CSU, Zelenih i FDP-a. Ta opcija nailazi na podršku 27 posto birača. No, isto toliko njih bi smatralo dobrim rešenjem koaliciju sastavljenu od SPD-a, Levice i Zelenih.

DW navodi da je interesantno da bi Alternativa za Nemačku (AfD) sa 11 odsto bila treća najjača politička snaga u parlamentu. Ukoliko ponovo dođe do velike koalicije, onda bi ti desni populisti, bili najjača opoziciona frakcija u Bundestagu.

Neki stranački stratezi bi zbog toga mogli da dođu na ideju formiranja koalicije bez SPD-a, samo da bi socijaldemokrate, a ne desni populisti iz AfD-a bili vođe opozicije - mada tako nešto zvanično ne postoji u Bundestagu. Ali postoje određena pravila prema kojima se određuju prioriteti i redosled govornika, kao i sastav raznih odbora.

Otkud AfD u igri?

Nemački međunarodni radio postavlja i pitanje kako se može objasniti tako dobar rezultat AfD-a? DW odgovara da sa jedne strane ta stranka vodi obimnu kampanju u društvenim medijima. Osim toga, Alis Vajdel, glavna kandidatkinja AfD-a, proteklih sedmica jedva da je pravila greške u medijima, prepuštajući provokacije svom stranačkom kolegi Aleksandru Gaulandu.

A i najnovije terorističke napade u Mančesteru, Londonu i u Barseloni, ta stranka je koristila za svoju anti-Merkel-kampanju. AfD je mobilizovao svoje pristalice da glasno protestuju i tokom nastupa kancelarke Merkel u okviru njene izborne kampanje.