Srbija prodala dušu MMF-u: Dijaspori šipak za milijarde
Srpske vlasti su najavile da ne nameravaju da troše novac od novog kredita MMF-a, jer za to nema potrebe. Naime, devizne rezerve zemlje su visoke, a dijaspora izdašno šalje novac rodbini i prijateljima.
Mađari i Rumuni pametniji
Iako doznakama obezbeđuje socijalni mir, dijaspora je onemogućena da zaradi u otadžbini. Ona nema u šta da ulaže, pa čak ni u štednju s obzirom na niske kamate, dok je zbog komplikovanih procedura onemogućena da kupuje državne obveznice koje donose veliku zaradu.
Profesor dr Mlađen Kovačević ocenjuje da država od MMF-a dobija mrvice i da zbog toga gubi ekonomski suverenitet. Prema njegovim rečima, ova institucija kroji visinu plata u javnom sektoru, penzije, cenu električne energije i privatizaciju.
Kontrola resursa
Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže da srpska stabilnost u deviznom poslovanju u ogromnoj meri zavisi od doznaka dijaspore.
- Tvrdim da bi kupovna moć bila znatno manja, a privrednog rasta ne bi ni bilo da nema naših iz tuđine. MMF nikada nikom nije dao ni približno onoliko koliko mu je uzeo. Njihova svrha je da kontrolišu prirodne i privredne resurse zemlje sa kojom "sarađuju" - kaže Pavlović.
- Dugo su insistirali na privatizaciji Telekoma, što nije dobro za nas. Mnoge zemlje poput Rumunije i Mađarske su odlučile da samostalno kreiraju svoju ekonomsku politiku bez ove organizacije - kaže dr Kovačević.
Zla kob subvencija
Srbija uporno sledi preporuke MMF-a, a građani preživljavaju zahvaljujući velikodušnosti naših građana iz rasejanja. Država tako obezbeđuje socijalni mir građana koji su zbog loše privredne situacije dovedeni na rub propasti.
- Dijaspora šalje sve više novca, jer se ljudi sve više iseljavaju. Prošle godine samo u zemlje OCED-a otišlo je 60.000 ljudi, a godinu dana ranije 48.000. To je ogroman broj, a sva je prilika da će se Srbi još više iseljavati - kaže dr Kovačević.
On ukazuje da ljudi ne vide perspektivu i odlaze u beli svet.
- A zašto bi i ostajali kad u otadžbini nema posla, a država daje subvencije stranim investitorima kapom i šakom, dok su domaći u zapećku - ističe naš sagovornik.
Samo povlašćeni mogu da zarade
Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže za "Vesti" da je u otadžbini čudna situacija, jer dinar jača uprkos lošoj ekonomskoj politici.
- Privredni rast u zemlji je od 1,2 do 1,3 odsto, najgori je u regionu i jedan od najnižih u Evropi. S druge strane, domaća valuta jača ubrzano. Svakog ekonomistu bi takva situacija zabrinula - kaže Ćulibrk.
On objašnjava i kako se to dogodilo. Strani investicioni fondovi kupuju srpske državne hartije od vrednosti. Država mora da prodaje ove hartije da bi servisirala dugove, a zarađuju strani fondovi koji ih kupe na određeni vremenski rok.
Prema rečima našeg sagovornika to je loše, jer se radi o špekulativnom ulaganju na kratak rok i ocenjuje da će tome brzo doći kraj. Kad se to dogodi, vrednost dinara će početi da pada, jer nema uporište u privrednom rastu.
Ćulibrk kaže da mogućnost zarade imaju strani investicioni fondovi, dok istu pogodnost teško ostvaruju građani u otadžbini i oni iz dijaspore.
- Državne hartije od vrednosti se uglavnom kupuju preko banaka i prilično je komplikovana procedura, tako da građani i dijaspora nemaju priliku za laku zaradu, za razliku od stranih fondova - kaže Ćulibrk.
Doznake veće od investicija
Doznake dijaspore u svakoj godini, počev od 2008, bile su veće nego strane direktne investicije. U nekim godinama čak i duplo veće.
Najviše para u maticu stiže iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske. Procene su da direktno ili indirektno pomoć rođaka iz dijaspore dobija oko 800.000 građana. Taj novac troše na plaćanje komunalija, hranu, gradnju kuća i kupovinu stanova.
Banke kao lihvari
Ćulibrk ističe da gorko zvuči poziv vlasti našoj dijaspori da dođe da ulaže u otadžbinu, jer zapravo i nema u šta da ulaže pošto je privreda na klimavim nogama, a teško mogu da očekuju povlastice.
- Čak i ako žele da novac stave u štednju ni tu nema zarade, jer su kamate na oročena sredstva minimalne i ljudi pare drže u bankama samo radi sigurnosti. Plašim se da će banke uskoro tražiti da im plaćamo zato što drže naš novac - kaže Ćulibrk.
U prvih šest meseci ove godine naši ljudi iz inostranstva darivali su rodbini 1,4 milijarde evra, dok su ulagači investirali 990 miliona, čime je nastavljen prošlogodišnji trend.
