Polovičan uspeh Bundesbanke
Beringer, naime, tvrdi da se radi o polovičnoj "fejk njuz" (lažnoj vesti).
- To što je tu već 50 odsto zlata , u principu je dobro. Time je vest, međutim, samo dopola tačna, jer Bundesbanka nije vratila sve zlatne rezerve, nego samo polovinu, tvrdi ovaj ekspert.
On takođe smatra da formulacija "tri godine ranije nego što je planirano" nije nešto što je za pohvalu, jer njegova inicijativa Vratite zlato kući je pokrenuta još 2011. godine, a Bundesbanka je tek 2013. najavila da će do 2020. godine kompletne zlatne rezerve vratiti u Nemačku.
Poluge su u Njujorku i Londonu
Prema navodima Bundesbanke, i dalje je ostalo 36,6 procenata u američkoj Centralnoj banci (Fed) u Njujorku i 12,8 procenata u Bank ov Ingland u Londonu. Argument banke je bio da zlato treba da ostane u tim finansijskim centrima kako bi u kriznim vremenima, po potrebi, bio promenjen u svetski priznatu valutu dolar. Po mišljenju Beringera, to zvuči kao "loš vic".
- Upravo onda kada dođe do finansijske krize, niko ne želi da ima dolar kao papirnu valutu, već svako želi pravo, fizičko zlato, pa je otuda argumentacija Bundesbanke "potpuno pogrešna".
Po Beringeru, nije nikakav uspeh da se za sedam godina nekoliko tona zlata prebaci iz tačke A u tačku B, što bi privatni preduzetnici obavili za nekoliko dana, nedelja ili meseci.
Ovaj stručnjak naglašava da do 2012. godine niko u Nemačkoj nije znao gde su državne zlatne poluge uopšte lagerovane. "To je bila u potpunosti državna tajna, i tek je naša inicijativa iznela informacije u javnost", tvrdi on i pri tom izražava sumnju i u način na koji Bundesbanka u Frankfurtu vrši proveru čistoće i finoće poluga, da se to radi interno i bez dokumentovanja.
Nemačka poseduje ukupno 3.380 tona zlatnih rezervi. Vrednost poluga se procenjuje na 120 milijardi evra.