Al Džazira: Kako dočekati Vučića u Sarajevu?
Nikolić obletao oko Sarajeva, ali...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u službenoj poseti Sarajevu 7. i 8. septembra. Biće to prva poseta Sarajevu naših istočnih suseda, nakon dužeg vremena, s obzirom da je "sporedni pilot" Tomislav Nikolić, za vreme svog mandata, više puta obletao oko Sarajeva, ali je svaki put otkazivao posetu, piše autor.
Odložene Nikolićeve posete bile su znak nepoverenja nasleđenog iz 90-ih. Nikolić je predstavljao jednodimenzionalnu politiku prošlosti, sukoba i nepoverenja, zbog čega, između ostalog, više nije mogao biti u upravljačkoj kabini aviona srpske nacionalne politike.
U poređenju sa Nikolićem i Vojislavom Šešeljom, Vučić se stvarno promenio. Da li je on to lično hteo ili nije, da li mu to intimno prija ili ne, teško je znati - verovatno i njemu - ali to, srećom, nije najbitnije. U politici, za razliku od retorike, "hteti", "smeti", "moći" i "morati" predstavljaju često jednu te istu stvar, ističe u svom tekstu Imamović.
Kad Bakir hvali Vučića...
Čak je i član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović pohvalio Vučića, rekavši da je on "poslednjih godina promenio retoriku, šalje pozitivne signale, poziva na dijalog".
Takva promena, koja to i jeste i nije, može se primetiti skoro na svakom Vučićevom koraku; sveži primer predstavljaju diplomatski sukob sa Skopljem ili susret u predsedničkoj palati sa decom iz Rijeke i Hrvatske Kostajnice, polaznicima letne škole Sveti Sava.
Predsednik Srbije je pun ljubavi prema Makedoncima, dok u njihovom pravcu šalje najteže optužbe za prisluškivanje. Isto tako, ugostio je hrvatske đake, kao najljubazniji domaćin u skladu sa svojom politikom "brige za budućnost sve naše dece", a kada mu je izvesni sedmogodišnjak Tino P. odgovorio da navija za Rijeku, Vučić je kazao da mora da nađe "neki veći i bolji klub", "malo veći od Rijeke, Dinama, Hajduka", predloživši Crvenu zvezdu ili Partizan.
Prilikom Vučićeve posete, i generalno izazova koji se postavljaju u kontekstu budućeg razvoja odnosa između BiH i Srbije, najveću odgovornost će nositi izabrani predstavnici u vlasti, ali svoj deo odgovornosti imaju i opozicija, mediji, intelektualna i verske zajednice, kao i nevladine organizacije, navodi Imamović.