Oteta sa 10 godina: Danas posećuje grob svog otmičara, spava u kući u kojoj je mučena i zlostavljana
- Ponosna sam, jer je to bio dugačak put. Ne želim da budem teret državi i ne želim da živim od novca poreskih obveznika - rekla je Kampuš o svojoj kolekciji za agenciju DPA u Beču.
Minđuše, privesci za lančiće i drugi komadi nakita koje je dizajnirala imaju cvetne motive i krive linije.
- To simbolizuje oštar zaokret u mom životu, njegov luk prema gore i slobodu - rekla je.
Kao Hitler
Nataša je otkrila da za nju ima loših i boljih dana, da u glavi ima arhivu i da često sama sa sobom vodi bitku. Sada se bavi sportom, šeta, dizajnira nakit, piše pesme. Reakcije ljudi prema njoj su različite. Nataša je o Priklopilu u jednom intervjuu rekla da se divio Hitleru.
- Hteo je da i ja patim kao žrtve nacizma. Davao mi je jako malo odeće kako bi pokazao da je on gospodar, a ja rob. Davao mi je malo da jedem, ošišao me na ćelavo, ponižavao me i terao na težak rad.
Tortura od 10 godine
Nataša je imala samo deset godina kada ju je čovek po imenu Volfang Priklopil zgrabio i oteo. Silovao ju je, izgladnjivao, tukao i psihički maltretirao sve dok nije pobegla 23. avgusta 2006. godine. Nakon njenog bega Volfagang se bacio pod voz.
Nataša je većinu detinjstva provela zatočena u njegovoj kući koju je nedavno i nasledila.
Vikendima posećuju tu istu kući, čisti je i posprema, kao što je godinama radila za otmičara. Objasnila je da je to za nju i terapija.
- On je imao dve ličnosti. Jedna od njih je bila potpuno tamna i šizofrena. Brutalna i bez pomisli na posledice. I drugu stranu, hrabre i zgodne osobe - rekla je nedavno Kampuš.
Od pet kvadratnih metara prostorije u kojoj je provodila većinu vremena, danas su ostali samo goli zidovi.
Njeni psihijatri kažu da bi trebalo da se reši nekretnine, a kad su je pitali zašto nije želela da proda ili sruši kuću, Nataša je rekla da nije htela da je neko pretvori u "tematski park". Zadržala je, osim kuće, i njegov automobil. Provodi vikende u kući u kojoj joj je uništeno detinjstvo i spava u istoj sobi u kojoj je bila zarobljena.
Oprostila otmičaru
Nataša je rekla da je svom otmičaru oprostila.
- Oprostila sam mu. Čak sam jednom otišla na njegov grob - otkrila je Nataša.
Priklopil je, inače, sahranjen na tajnoj lokaciji, a na njegovom nadgrobnom spomeniku nalazi se lažno ime i prezime. Nataša Kampuš jedna je od vrlo malo ljudi na svetu koji znaju - i nikada neće otkriti - gde se taj grob nalazi.
Zašto je bila na tom grobu, kao i zašto je u televizijskom intervjuu pustila suzu kada je komentarisala njegovo samoubistvo, ona ne želi da govori.
Nataša kaže da deca i brak nisu za nju. Objasnila je da je uvek smatrala da je najbolje zasnovati porodicu i imati decu do 25. godine života da bi se kasnije mogla posvetiti karijeri.
- Ne želim da budem stara baka. Brak je lep i divim se svima koji su dovoljno hrabri da uđu u nešto tako lepo, ali mislim da on za mene trenutno nema nikakvu svrhu - rekla je Kampuš i odbila da odgovori na pitanje da li je u vezi.
Život u zatočeništvu
Prvih šest meseci nije smela da izlađe iz sobice. Kasnije joj je dopuštao da boravi u ostatku kuće, a od juna 2005. godine dopustio joj je da se šeta po dvorištu. Kampuš je kasnije rekla da joj je davao knjige i da se sama obrazovala. Gledala je i televiziju i slušala radio. Navodno je imala više prilika za beg, a navodno joj je i sam Priklopil sugerisao da to može da učini. Ona je te tvrdnje kasnije negirala. Pobegla je 23. avgusta 2006. godine. Čistila je i usisavala automobil svog otmičara. Njemu je zazvonio telefon pa se udaljio da bi mogao na miru da razgovara. Ona je ostavila upaljen usisavač i pobegla. Prolaznici nisu reagovali na nju, a onda je pokucala jednoj ženi na prozor koja je pozvala policiju.