RS ne odustaje od gradnje hidrocentrale: Nije Drina kriva
Ovih dana se, međutim, potvrđuje da je Dodik bio sasvim ozbiljan jer Republika Srpska kreće da posle skoro pola veka konačno ostvari ovaj elektroenergetski projekat, ne pitajući nikoga od suseda, pre svih Crnu Goru.
- Naše je autentično, izvorno pravo da to činimo - kazao je Dodik i podsetio na poluvekovnu istoriju ovog zauma, na sve neuspele dogovore i opstrukcije oko izgradnje ove hidrocentrale, prvenstveno Crne Gore, kako je mamutska brana na Drini i planirana hidrocentrala snage 450 megavata u međuvremenu redukovana i svedena na centralicu od svega 93,52 megavata.
Iskustvo vašeg reportera
Pre tačno 40 godina, u leto 1977. godine, znatiželja novinara (tada sam pisao za "Politiku Ekspres") dovela me na gradilište HE Buk Bijela na levoj obali Drine. Na moje veliko iznenađenje, dočekalo me jako obezbeđenje i stražarno sprovelo kod nekog upravnika. Dok sam objašnjavao ko sam i zašto sam došao, taj čovek me je dugo ispitivački posmatrao, a onda upitao, videći mi fotoaparat o ramenu:
- Jesi li ti ovde nešto snimao?
Nisu mi poverovali kad sam rekao da nisam, izvukli su mi film iz aparata, a onda me ljubazno sproveli do kapije i kazali da drugi put dođem samo s pismenim odobrenjem iz vlade Bosne i Hercegovine...
Priča o gradnji
A priča o izgradnji ove hidrocentrale na Drini, na desetak kilometara uzvodno od Foče ka Šćepan Polju, seže u sedamdesete godine prošlog veka, u eru moćne Jugoslavije, kad je Bosna i Hercegovina suvereno odlučila da naporedo sa izgradnjom HE Piva, na istoimenoj reci, iskoristi i moćni potencijal Drine. Kako je prvobitni projekat podrazumevao pretvaranje u veštačko jezero 10 kilometara Pive od velike brane hidrocentrale kod sela Mratinja do Šćepan polja, i 14 kilometara Tare od Šćepan Polja do Brštanovice, možda najatraktivnijeg dela kanjona ove reke, usledile su žestoke reakcije domaće i međunarodne javnosti, prvenstveno Uneska, direktnog zaštitnika reke Tare i njenog kanjona.
Zaboravljena HE Kruševo
Prvobitnim projektom HE Buk Bijela sa branom visokom 126,5 metara (godišnja proizvodnja milijardu i trista pedeset hiljada kilovata struje), pored Pive i Tare, bila bi najdirektnije, u većem delu toka, ugrožena i Sutjeska. Pri tom se stalno prenebregava veoma atraktivni projekat HE Kruševo na Pivi, na oko kilometar od njenog užća na Šćepan Polju. To bi bila hidrocentrala gotovo iste snage kao i Buk Bijela po najnovijem projektu, s tim što bi ona stalno "prerađivala" već iskorišćenu vodu HE Piva i proizvodila najskuplju, takozvanu vršnu energiju.
Usledili su prekidi radova, odlaganja, preprojektovanja, do najnovijeg po kojem veštačko jezero navodno neće ni pri maksimalnom vodostaju prelaziti granicu Crne Gore što, po mišljenju Milorada Dodika, garantuje Republici Srpskoj pravo da samostalno odlučuje o gradnji. Prvi koraci su već učinjeni. Pre dva meseca je u Trebinju potpisan ugovor o dodeli koncesija Elektroprivredi Republike Srpske i preduzeću Hidroelektrane na Drini iz Višegrada, po kome će oni biti "gazde" nove hidrocentrale u narednih pola veka. Mesec dana kasnije Vlada Republike Srpske je potpisala i Memorandum o saradnji na projektu izgradnje ove hidrocentrale sa kineskom kompanijom AVIC - ENG.
Prvi kilovati za šest godina
Kako saznajemo, Crna Gora, odnosno nadležno ministarstvo se još nije oglasilo tragom ovih vesti, iako je komisija stručnjaka još pre pet godina zaključila da i najnoviji projekat Buk Bijela ugrožava vodotoke Pive i Tare na teritoriji Crne Gore, pa ostaje da se vidi da li će realizacija ovog projekta još jednom biti odgođena.
Po najnovijem projektu, vrednost radova je procenjena na 195,5 miliona evra, a prvi kilovati struje bi potekli za šest godina. Buk Bijela bi po ovom rešenju proizvodila 332,5 miliona kilovat-časova struje godišnje. Istovremeno bi bila izgrađena i znatno manja hidrocentrala "Foča", snage 50 megavata.
Dvosmislica Sveta Marovića
Kad se pre petnaestak godina podigla prašina oko Tare zbog pristanka Vlade Crne Gore da se saglasi s projektom Buk Bijela, odnosno da se i najlepša i najčistija reka u Evropi pretvori u baru, uprkos protivljenju poslanika vladajućeg DPS-a i Mila Đukanovića, izglasana je u parlamentu deklaracija o trajnoj zaštiti ove reke.
Iz tog vremena se, međutim, do danas pamti izjava Svetozara Marovića, tadašnjeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore.
- Da budem precizniji: nisam za potapanje Tare, ali nisam ni protiv gradnje hidrocentrale.