U Kragujevcu oformljena nova partija: Slovaci u srcu Srbije
Prema podacima Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), po poslednjem popisu, u ovom gradu živi 16 Slovaka. Taj podatak nije zasmetalo Vladimiru Maksimoviću, članu lokalnog Gradskog veća za komunalne delatnosti, da registruje stranku 19. jula, mada se ne zna da li se ikada izjasnio kao Slovak. U gradu na Lepenici znaju da je do lokalnih izbora 2016. bio u SDS-u Borisa Tadića.
Partijska zemlja
Od 113 partija, više od polovine (njih 69) su manjinske i imaju dvostruke privilegije. Ne samo da im umesto 10.000 potpisa za registraciju treba svega 1.000, već im je umesto cenzusa od pet odsto za ulazak u parlament, propisan "prirodni prag". To znači da zavisno od izlaznosti birača, mogu da dobiju poslaničko mesto sa 12.000 do 15.000 glasova, dok strankama treba oko 200.000 da bi ušle u parlament.
Tu je, tumači za "Vesti" lider Pokreta za preokret Janko Veselinović, koji je bio jedan od aktera predloga da manjine na nivou portparola učestvuju u parlamentu, reč o zloupotrebi manjnske zajednice.
- Sada vidimo da su radikali koji su godinama u različitim agregatnim stanjima, od četničkog pokreta do naprednjaka, stigli do stanja slovačke nacionalne manjine, a sve u pokušaju da zakamufliraju sve loše u zemlji što su napravili sopstvenom narodu - ocenio je Veselinović koji kaže da ga ne bi začudilo da se u Srbiji oformi i neka stranka sa Kurilskih ostrva.
Pre pet godina je stranka Nijedan od ponuđenih odgovora izazvala polemiku, kada je registrovana kao partija vlaške manjine, dobila poslanika.
Veselinović, tumači da je od pokušaja da se formiranjem manjinskih partija domogne bar jednog glasa u parlamentu, daleko vidljivije i opasnije bežanje vlasti od odgovornosti za stanje u zemlji.
U Kragujevcu je inače zbog "potpunog debakla" aktuelnog gradskog odbora SNS, na izborima za Savete mesnih zajednica, opozicija pozvala gradonačelnika Radomira Nikolića da raspiše izbore, pa neki od Kragujevčana, formiranje slovačke partije povezuju sa tim fijaskom.