Istraživanje: Srbi u BiH se najmanje osećaju Evropljanima

Bošnjaci se najviše osećaju Evropljanima

Ovo su rezultati istraživanja Agencije Prime Communications, tokom kojeg je na pitanje "Da li se osećate Evropljaninom?" odgovaralo 1.500 punoletnih građana tehnikom usmenog intervjua. Primenjen je višeetapni stratifikovani slučajni uzorak (moguća greška + - 3 posto).

- Ovo istraživanje je važno iz nekoliko razloga. S jedne strane, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da njih 70 ili 80 odsto podržava ulazak BiH u EU. S druge strane, imate političare, koji kao papagaji ponavljaju da je EU prioritet i da je naš cilj ulazak BiH u Evropsku uniju. Kad imate sve to u vidu, onda pretpostavljate da su i evropske vrednosti nešto što je blisko našim građanima, odnosno da su oni spremni da usvoje i evropske vrednosti i pravila ponašanja - kaže psiholog Srđan Puhalo, rukovodilac sektora za istraživanje Agencije Prime Communications.

- Bošnjake stalno optužuju da kalkulišu, da im je bliska Turska, da žele da idu ka Turcima, ka Saudijskoj Arabiji, a rezultati istraživanja pokazuju drugačije. S druge strane, imate Srbe, koji su mahom iz Republike Srpske, koji kažu: "Da, mi smo Evropa, mi tu živimo", a izgleda da se oni u veoma malom procentu, odnosno znatno manje od očekivanog, u odnosu na Hrvate i Bošnjake, osećaju Evropljanima - dodaje Puhalo.

"Rusija im u duši, ali idu da rade na Zapad"

Kod pojedinih etničkih grupa upravo se to dešava - da se Evropljanin kao identitet, kao neki osećaj, ne kotira tako dobro kao neki drugi identitet.

- To je čudan paradoks, koji nije svojstven samo Bosni i Hercegovini. On postoji, recimo, i u Srbiji - da imate ljude koji preziru Evropsku uniju - možda je to malo gruba reč - za koje Unija ili politika EU nije toliko atraktivna, kojima je mnogo bliža Rusija, ali koji idu da rade na Zapad. I to je taj paradoks - što bismo mi hteli da budemo Rusi u duši, a bogati kao EU, kaže on i dodaje:

- To je nešto što je prilično šizofreno - da usvajate jedne vrednosti, a da želite standard nekog drugog društva. Pitanje je da li ćemo to moći da pomirimo, odnosno da li će upravo ta raspolućenost biti kočnica ka EU - pita se ovaj psiholog.