Petak 25.08.2017.
18:22
N. S. Preradović - Vesti

Tuđa motika u srpskoj njivi

N. Đurović
Liberalizacija tržišta: Srpske oranice biće na izvol'te

Da podsetimo, problem je nastao potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, kojim je predviđena potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta. I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, priznao je da je Srbija jedina zemlja koja se pre ulaska u EU obavezala da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, što je nažalost bilo loše rešenje.

Sada izmenama zakona, prema njegovim rečima, oni koji ispune uslove da su najmanje deset godina stalno nastanjeni u lokalnoj samoupravi u kojoj žele da kupe poljoprivredno zemljište, obrađuju to zemljište najmanje tri godine i imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Još se dodaje da građani EU maksimalno mogu da kupe dva hektara zemlje.

Nova besmislica

- Izmenama zakona, koje pokazuju da vladajući režim nema hrabrosti da se suprotstavi namerama iz EU možda ćemo načiniti još jednu glupost. Naime, ako EU bude tražila da se striktno pridržavamo člana 63 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i građani Srbije će morati da ispune uslove o 10 godina obaveznog boravka u opštini, da se tri godine bave poljoprivredom i da pritom maksimalno mogu da kupe dva hektara zemljišta - kaže dr Ševarlić.

M. Karović
Dr Miladin Ševarlić

On je precizirao da zakon predviđa da strana pravna lica ne mogu sticati pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem, dok firme koje stranci osnuju u Srbiji imaju ista prava kao i domaće kompanije.

Profesor Ševarlić kaže da se u ovoj odredbi krije sva farsa izmena zakona.

- Izmene zakona omogućuju strancima da za 100 evra osnuju firmu u našoj zemlji i kupuju šta hoće i koliko hoće. Pa u tome i jeste suština. Zaboga niko nije očekivao da fizička lica tj. građani EU kupuju našu zemlju, izuzev eventualno vikendaša i penzionera, koji će se odmarati u našoj zemlji - kaže dr Ševarlić.

Mađari najoštriji

Mađarska je primenila najdrastičnije mere. Najpre su pokušali da se dogovore sa Briselom, a kako birokrate iz EU nisu bile raspoložene za bilo kakav dogovor, naše severne komšije su promenom ustava rešili problem. U parlamentu 2012. usvojen je amandman na ustav koji zabranjuje prodaju zemlje strancima. Za sedmogodišnju zabranu izborili su se i Hrvati.

On ističe da će glasati protiv ovog zakona, a jedino rešenje jeste usvajanje novog zakona kojim se zabranjuje promet poljoprivrednog zemljišta u Srbiji fizičkim i pravnim licima građanima Evropske unije.

- Ono što je najvažnije jeste da se zabrani da građani EU koji u Srbiji osnuju firmu mogu da kupuju zemlju sve do prijema Srbije u EU, ako se ikad to i dogodi - kategoričan je Ševarlić.

Prema njegovim rečima trebalo bi obavezno organizovati referendum na kome bi se građani Srbije izjasnili da li žele da uopšte uđu u tu zajednicu.
 

2022 © - Vesti online