Rajka kao druga majka
- I krajem juna od Rajke smo, takođe, dobili 200 australijskih dolara, ona nas obraduje za svaki praznik i uvek nam pritekne u pomoć kada nam je najpotrebnije. Kao da nas gleda nekuda "odozgo" i zna kada smo u nevolji. Nebrojeno puta nam je do sada pomogla. Ona nas praktično izdržava, jer drugih prihoda namamo, niti mogućnosti da nešto zaradimo. Moji sinovi zovu je "majka Rajka", jer o njima brine isto kao što je brinula njihova pokojna majka, moja supruga Zorka - priča Vukomir.
Naglašava da više nema reči kojima bi na izrazio zahvalnost ovoj ženi velikog srca i još veće duše.
- Ne znam šta bih joj poželeo osim dobro zdravlje, dug život i mnogo sreće njoj i njenoj porodici. Isto tako i njenim dobrim prijateljima. Voleo bih da Bog nagradi sva njihova dobra dela i da im se dobro samo dobrim vraća - poručuje Vukomir.
Neostvarena želja
Vukomir i njegovi sinovi priželjkuju "motorna kolica" koja bi im omogućila da sami mogu do Novopazarske Banje ili Doma zdravlja u ovom gradu.
- Stara kolica jedva pokreću, jer su dotrajala, a i njihove ruke s godinama su znatno oslabile. Polovna kolica na akumulator ili neki drugi motorni pogon znatno bi poboljšala Peđin i Ivanov život. Sam to da im obezbedim, ne mogu, jer nemam od čega i zato bi nam svaka pomoć u njihovoj nabavci mnogo bi nam značila - naglašava Vukomir.
Ovaj siromašni "mučenik" koji sam brine o dvojici već odraslih i od rođenja paralizovanih sinova kaže da stariji Predrag ima ozbiljne probleme sa nogom (ranije operisao kičmu) i da će najverovatnije ponovo morati u Beograd na operaciju.
- Najpre idemo na snimanja i konsultacije sa lekarima, ako lekari kažu da je operacija neophodna i neizbežna moraću nekoliko dana da ostanem u Beogradu i budem uz Peđu.
Rajkina donacija mnogo će mi značiti, jer u kući nismo imali ni dinara, Ivana ću smestiti u Specijalnu bolnicu Novopazarska Banja, jer ne može sam da ostane kući, niti da brine o sebi - iznosi Vukomir svoje muke. Ističe da i sam pati od krvnog pritiska i da ima problema centrom za ravnotežu...
- Stalno sam pod stresom i u neizvesnosti, pa moje zdravlje ozbiljno popušta, ali ja na smem da se razbolim, ne smem zbog Peđe i Ivana kojima sam sada sve: i otac i majka, i lekar i medicinska sestra. Ne znam koliko ću izdržati, ali boriti se moram dok god sam na nogama - objašnjava Vukomir.
Osim Predraga i Ivana, Vukomir ima još jednu "ranu", desetogodišnju unuku Katarinu, ćerku njegovog trećeg (zdravog) sina Zorana i snaje Marijane, koja je "povukla na stričeve" i takođe je od rođenja pati od cerebralne paralize. I ona je stalno po bolnicama, na žalost, bez mnogo izgleda da ikada prohoda.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.