Kupili lekove, obavili preglede

- Nema tih reči kojima bih mogla da zahvalim tim divnim ženama na podršci i pomoći. Bog im podario svako dobro i sreću u životu. Spasle su nas golemih muka. Moja duša najbolje zna kroz šta prolazimo i koliko nam je teško, jer nismo imali ni za hleb, a kamoli za lekove. Kada je novac stigao otrčala sam odmah u apoteku da kupim sve što je Aci neophodno. Lekari su nam u međuvremenu, prepisali i novu terapiju, tačnije lekove za pothranjivanje mozga, jer je Aca počeo da se gubi. Po čitav dan i noć ponavlja nekoliko rečenica, nije sav svoj. Noću me doziva i stalno priča. "Moja mama, najbolja na svetu". Duša mi se kida, gledam kako kopni, a ne mogu da mu pomognem... - rekla je u dahu Ljiljana Čolić, dodavši:

- Ogromnu zahvalnost dugujem i našoj dobroj Dani Vacev iz Dimitrovgrada, koja radi u Minhenu, jer nam je u međuvremenu, zajedno sa ćerkama Dijanom i Manuelom, poslala na kućni prag 6.000 dinara, kada smo bili na ivici gladi. Uprkos tome što našu Danu život nije mazio i što je i sama prošla kroz mnoge životne nedaće, ona mene i Acu nikad ne ostavlja na cedilu, zato nam je kao rod rođeni. Nema dana, a da nas ne pozove, da vidi kako smo, a to nam isto tako mnogo znači i dođe kao melem na teške rane.