Dug namiren, Mara zbrinuta
Posle prvog teksta u "Vestima", početkom avgusta i molbe Milanovića da im se pomogne, Milana, Evu i njihovu ćerkicu Mariju najpre su posetili pripadnici Vojske Srbije iz baza Mojstir i Tabalije na granici sa Kosovom, koji su im doneli namirnice i deo svojih dnevnica, a potom im je od bake iz Memingema u Nemačkoj stiglo 100 evra i dva paketa igračaka, odeće i slatkiša za malu Maru.
Tek dogodine u školu
U Žunjevićima postoji četvororazredna škola koju će od septembra pohađati samo nekoliko (najverovatnije troje) učenika. Trebalo je da đak-prvak bude i mala Mara Milanović koja ima šest i po godina, međutim, u dogovoru sa učiteljicom i pedagozima Mara će sačekati "još jedno leto".
- Mala je i slabašna za pešačenje i planinske snegove kroz koje će morati da bi stigla do škole. Iduće godine će biti starija i jača, samim tim i mi bar malo mirniji - ističe Marin otac Milan Milanović.
- Stiglo nam je još 300 franaka od dobrotvorke Marije Golubović iz Švajcarske. Hvala do neba dobroj Mariji, hvala baki iz Memingema, hvala "graničarima" Vojske Srbije. Neka ih sve Bog čuva i sreća prati - radosno nam je javio Milan Milanović sa Rogozne i dodao:
- Novčanom pomoći bake iz Memingema platili smo struju, pa nam je ponovo uključeno svetlo, donacijom iz Švajcarske namirili smo i dug u lokalnoj (planinskoj) prodavnici u kojoj smo se skoro dva meseca na poček snabdevali hlebom, uljem, šećerom i drugim najneophodnijim namirnicama. Sada više nikome ništa ne dugujemo, imamo male zalihe namirnica, a u kući i 100 evra, pokušaćemo da berbom kleke zaradimo još koji dinar kako bi se nekako pripremili za zimu.
Kako kaže njegova supruga Eva, nemaju kome drugom da se obrate kad zapadnu u nevolju.
- Za opštinu Novi Pazar, koja je odavno digla ruke od Rogozne, ne postojimo, ni državu nije mnogo briga za nas koji smo ostali na planini, daleko od grada i mogućnosti da bilo šta radimo i zaradimo. Da nije bilo čitalaca "Vesti", dobrih ljudi sa svih strana sveta, pocrkali bi od gladi. Evo, ovoga leta suša je sve spržila, ostali smo i bez vode, pa nam je i vrt koji smo imali potpuno izgoreo - žali se Eva Milanović.
Naglašava da, uprkos nevoljama sa kojima se suočava, njena porodica ipak živi bolje nego pre pet godina kada se prvi put našla na stranicama Humanitarnog mosta.
- Tada smo i bukvalno gladovali i baš ništa nismo imali. Sećam se da sam za Mariju čuvala poslednje jaje i plakala kada je u selo prvi put došao humanitarac Hido Muratović. U međuvremenu, od čitalaca "Vesti" dva puta smo dobijali po kravu (prva je uginula zbog hladnoće), kupili su nam i konja, nabavili motornu testeru, stizala su nam "puna kola namirnica", slatkiši za Maru i dirljiva pisma podrške. Znatno nam je lakše, jer naša Marija ima dovoljno mleka, sira i kajmaka, a mi više ne moramo da sečemo drva sekirom i da ih iz šume do kuće nosimo na leđima. Hvala vam, dobri ljudi, znani i neznani, za sve što ste učinili i činite za nas. Za sada smo zbrinuti i iskreno se nadamo da nećemo ponovo pasti u nemilost sudbine - poručuje Eva Milanović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.